Pronalaženje sebe: Vaš život je samo vaš izbor
Svakodnevno se surećemo sa izborima. Svakog dana, svaki izbor koji načinimo utiče na dalji tok našeg života.
Svima nama se kao ideja vodilja za srećan život postavlja ono čuveno
U životu možeš uraditi sve ono što poželiš i odlučiš.
I tako idemo kroz život, misleći da zaista činimo izbore koji su u skladu sa onim što želimo. Ipak u nekom momentu života, što je potpuno normalno i deo iskustva ljudskog života, postajemo nezadovoljni.
Osećamo da nam nešto fali. Možda nismo odmah svesni šta je to, ali znamo da neki element našeg života nije u skladu sa onim što zaista želimo.
Imamo osećaj da živimo neki život koji nije naš.
Kada dođemo do ovog trenutka, shvatamo suštinu ovog osećaja. Do tada, kroz život smo se kretali nesvesni sebe, činili izbore koji su nam bili dodeljeni, a ne izabrani našom voljom.
Početak naše promene i života u skladu sa svojom svrhom leži u jednostavnom postavljanju sledećih pitanja sebi.
Da li su moji izbori zaista moji?
U psihologiji, postoji nešto što se naziva diferencijacija, koja predstavlja možda i najbitniju etapu u ponalaženju sopstvenog puta ka sreći. Diferencijacija je proces razvijanja sopstvenog sistema vrednosti, odnosno identifikovanje onoga što nam je zaista važno.
Ono što nam je zaista važno nije uslovljeno spoljnim okolnostima i uticajima.
Sve počinje i završava se od nas. I to ni malo nije sebično – naprotiv. Ukoliko ne obraćamo pažnju i ne osluškujemo sebe, svoje strasti i potrebe, upravo tada se gubimo i samim tim postajemo nezadovoljni.
Ono što nam je zaista važno jeste ono što vi jeste.
Ono što je zaista vredno u našem životu ostaje uprkos svemu. Ono što je zaista vredno u našem životu je ono zbog čega ne gubimo energiju – već je dodatno dobijamo.
Kako da na jednostavan način saznamo šta su naše strasti?
Postavimo sebi sledeća pitanja svakodnevno:
Da li su moji izbori zaista bili pravi? Da li su zaista bili pogrešni?
Zašto sam sada ovde gde sam?
Shvatićemo da su naši izbori naši, a ne tuđi, upravo onda kada izolujemo potrebe svog srca od potreba našeg spoljašnjeg okruženja. Naši izbori su naši kada svesno sledimo svoje strasti.
Izolujmo od svega spoljašnjeg, samo onaj osećaj kad pomislimo na neku određenu stvar, a srce nam zaigra. To je toliko jednostavno učiniti. Ako je nešto zaista naša strast, osmeh će se pojaviti na našem licu i osetićemo uzbuđenje u celom telu.
Možda ćemo osetiti čak i malu doza straha zbog nesigurnosti da li smo sposobni da to ostvarimo.
To je nešto što je u potpunosti u skladu sa onim što volimo da radimo. Upravo to je najvažnije za našu sreću i blagostanje.
NAŠE STRASTI SU NAŠA SVRHA
Šta je ono što nas koči?
Moj prvi zadatak, kada sam započela sopstveno putovanje ka sebi i onome što me zaista čini srećnom, bio je da skinem sa očiju ružičaste naočare.
U kratkim crtama: ružičaste naočare su slojevi našeg života i ličnosti koji nam štete, a koji su nam nametnuti.
Svi u sebi nosimo određenu sliku idealne stvarnosti. Ipak, često se dešava da slika te stvarnosti postaje nerealna i štetna po nas. Ružičaste naočare predstavljaju upravo tu sliku idealne stvarnosti koja nam je nametnuta prema spoljnim standardima – bilo to društva, porodice, posla ili bilo čega što nije nešto što mi autentično vrednujemo u sebi.
Dakle, samim tim što mi gledamo kroz ružičaste naočare, imamo iskrivljenu sliku idealne stvarnosti. Naše nesigurnosti i nezadovoljstvo sopstvenim životom nastaju onda kada pokušavamo da dostignemo te standarde koje su prihvaćene u društvu, a koje mi lično ne osećamo kao svoje.
Sa ovim procesom se veoma često dešava to da mi nesvesno usvajamo te obrasce kao svoje, budući da smo godinama izloženi njihovom uticaju. Onda kada shvatimo da te norme ne možemo da ispunimo, postajemo nesrećni.
Ključ za rešenje ovoga leži u tome da vrednosti drugih osvestimo kao tudje, a potom ih zamenimo svojim sopstvenim, koje smo zakopali negde duboko ispod tuđih očekivanja.
Do ove situacije su nas dovele naše slabosti, koje je takođe potrebno da osvestimo.
Kako da prevaziđemo svoje slabosti?
Možda ne razmišljamo o slabostima kao o „najboljim delovima nas“, ali slabost je zapravo prikriveni potencijal. One predstavljaju oblasti našeg života koju bi trebalo da razvijamo.Oblasti koje rastu, postaju nešto veće, bolje i ispunjenije.
Na neki način, slabosti su kao seme – imaju potencijal da postanu veliko, snažno drvo, sve dok mu dajemo hranljive materije koje su mu potrebne. Pravilna briga o sebi i način razmišljanja o rastu mogu nam pomoći da svoje slabosti pretvorimo u prednosti.
Ključ je osvestiti sebe
Mnogih izbora nismo ni svesni dok se krećemo kroz život.
Mali izbori, poput toga da li ćemo se javiti na ulici poznaniku, mogu uticati na dalji razvoj našeg odnosa sa njim. Ili, veliki izbori, poput toga da li ćemo prihvatiti ponudu za posao u drugom gradu, mogu od te odluke napraviti veliku promenu u našem životu.
Kada se nalazimo na raskrsnici da li nešto učiniti ili ne, važno je da se zapitamo
Šta JA zapravo želim da uradim u ovoj situaciji?
Da li će taj izbor biti u skladu sa onim što JA želim ili sa onim što se od mene očekuje?
Da li ću biti srećan/na sa posledicama tog izbora?
Svaki od izbora koje načinimo, obojen je koliko našim prethodnim iskustvima, toliko i našim željama i vrednostima. Iskustva nas oblikuju iz podsvesti i često nose pečat našeg okruženja, našeg vaspitanja i poželjnih vrednosti u društvu.
Ključ ispunjenosti je da preispitamo sebe, da svoju podsvest sagledamo objektivno i napravimo svoj prvi, svesni izbor.
Izbor onih vrednosti i odluka koje su naše lične i ostavljanje po strani onih koje to nisu.
Diferencirajte se.
Kada poštujete svoj sistem vrednosti, poštujete i sebe.