4 elementa samosvesti: Razumeti svoju suštinu
Razumemo stvari samo onda kada se udaljimo od njih i stavimo ih u perspektivu.
Ovo je izuzetno važno za sve stvari koje čine naš život. Kada događaje u našim životima posmatramo sa vremenske distance, kada prođe izvesno vreme od njih, dobijamo jasniji uvid u uzroke, posledice i motive tih događaja.
Sticanje perspektive prema sebi predstavlja izazov za mnoge. Razvijanje objektivnog odnosa prema sebi predstavlja nešto što nije jednostavno uraditi.
Snažna samosvest predstavlja najbolji način da shvatimo koje stvari u našem životu funkcionišu dobro, a na kojima treba još raditi. Kada neki od elemenata našeg “ja” ne funkcioniše dobro, to utiče i na sve ostale stvari koji čine naš život.
Dalje u tekstu saznajte više o elementima koji čine svest o sebi, a koje bi trebalo da posmatrate na objektivan način radi skladnog i srećnog življenja.
Šta znači razumeti sebe?
Ego i samosvest
Naviknuti smo da kroz život idemo kao glavni junaci priče našeg života. Što je potpuno normalno. Svaki čovek bi trebalo da teži da mu bude dobro u sopstvenoj koži, pre nego u tuđoj.
U zrelim godinama, idealno je da imamo izbalansiran odnos svesti o sebi i svesti o svetu oko nas. Kada ovi elementi dospeju u nesklad nastaje anksioznost. Kada smo anksiozni, postanemo previše svesni sebe u odnosu na spoljne okolnosti i dopuštamo da stvari van naše kontrole utiču na nas. Tako se i dešava da postanemo izgubljeni.
Svest sebe predstavlja veoma ranjiv element koji je podložan uticajima. U psihologiji se ona naziva ego.
Međutim, svest sebe nije isto što i svest o sebi.
Svest o sebi predstavlja izlazak iz ograničenja ega. Svest o sebi je posmatranje sebe sa distance, objektivno posmatranje i na kraju spoznavanje onoga što nas zaista čini nama.
Da li smo mi naše misli?
Teorija samosvesti bazira se na premise da mi nismo naše misli, već neko ko spolja posmatra naše misli.
Kada naše misli posmatramo kao prolazne pojave kojima mi sami pripisujemo vrednost, umanjujemo uticaj svega onoga što nije deo našeg pravog “ja”.
Svest o sebi važna je da bismo razumeli sebe. Razumeti sebe znači poznavati sebe, utvrditi obrasce ponašanja, delove naše ličnosti koji leže ispod ega. Poznavanje svojih snaga i slabosti.
Onda kada možemo da vidimo suštinu i mehanizme koji pokreću naše odluke i ponašanje možemo da govorimo o tome da poznajemo sebe.
Potpunu samosvest je teško postići. Ipak, kada se fokusirate na njene glavne elemente i odvojite vreme za razmišljanje o njima, na putu ste da se unapredite.
Ličnost
Naša ličnost i svest o sebi su dve različite stvari koje duboko prožimaju jedna drugu.
Ličnost je dugo smatrana za nešto što je nepromenljivo tokom čitavog života. Međutim, istraživanja su pokazala da ličnost napreduje tokom života.
U procesu rada na ojačavanju samosvesti, važno je da umemo da identifikujemo elemente naše ličnosti koji se različito ponašaju u različitim situacijama. Poznavanje mehanizma našeg “ja” izuzetno je važno za prepoznavanje spoljašnjih okolnosti u kojima ćemo doživeti ili ispunjenje ili stres. Na taj način ćemo se svesno usmeravati ka onim stvarima koje čine da se naša ličnost oseća prijatno i ostvareno.
Ukoliko samopromatranjem uvidimo da nismo zadovoljni nekim delom naše ličnosti, potrudićemo se da steknemo veštine koje će tu njenu stranu unaprediti.
Vrednosti
Vrednost su ono čemu težimo. To su stvari koji nas vode ka ličnom ispunjenju.
Nezadovoljstvo potiče od toga što često usvajamo vrednosti koje nam drugi nameću. Uzrok ovome upravo je to što ne posvećujemo dovoljno vremena samorefleksiji i spoznaji onoga što nas same čini srećnima.
Pre nego što počnemo da živimo prema svojim vrednostima, važno je da ih prethodno spoznamo. Onda kada sledimo svoje sopstvene vrednosti, odnosno ono što je nama lično važno, bivamo srećniji, zadovoljniji i ispunjeniji.
Kada poznajemo svoje vrednosti, sledeći korak je da u sebi nađemo snagu i preuzmemo inicijativu da svakodnevno donosimo odluke koje nas vode ka životu u skladu sa njima.
Misli i unutrašnji monolog
Misli su reakcija našeg mozga na spoljašnja dešavanja. To takođe znači da određene stvari iz okruženja mogu da budu okidači različitim vrstama misli, koje mogu biti pozitivne ili negativne.
Razlika između misli koje su deo nas i onih koje nisu, leži u tome kojim mislima mi sami pripisujemo vrednost.
Da bismo objektivno procenili misli koje jesu deo našeg suštinskog bića, važno je upravo da misli posmatramo odvojeno od sebe. Da prihvatimo one misli koje su u skladu sa nama, a odbacimo one koje nisu.
Misli koje prihvatamo postaju deo našeg unutrašnjeg monologa, glavnog faktora koji utiče na formiranje naše slike o sebi.
Naše misli su usko vezane za emocije koje se bude u nama i zato je važno da ih dobro procenimo i preispitamo. Misli obojene negativnim emocijama stvaraju negativan unutrašnji monolog i zato je neophodno da ih posmatramo kritički i sa distance.
Jer upravo su misli koje u nama bude pozitivne emocije ono što mi suštinski jesmo.
Emocije
Emocije su naš instinkt. One su način na koji mi automatski odgovaramo na stvari koje nam se dešavaju. Njihovo poreklo je duboko u obrascima ponašanja koje smo podsvesno usvojili tokom života.
Analiziranjem koje emocije se u vama bude u kojim okolnostima postepeno ćete steći odličan nivo emocionalne inteligencije. Emocionalna inteligencija nam je neophodna kako bismo dobro funkcionisali u odnosima sa drugima, liderstvu i gotovo svim ostalim aspektima života.
Ispravno prepoznavanje, prihvatanje i regulisanje emocija je veština koja se uči, a koja u ogromnoj meri može da unapredi kvalitet vašeg života.
Samosvest je veština koja se vežba
Ne kaže se bez razloga da put ka sreći i miru vodi kroz postizanje balansa.
Ličnost, vrednosti, misli i emocije važno je da prepoznamo kao sastavne delove našeg “ja” koji međusobno prožimaju jedni druge. Da bismo bili u skladu sa sobom, neophodno je da naučimo kako da balansiramo i unapređujemo svaki od nvedenih aspekata.
Svaki od ovih elemenata, kao i načine na koje bi trebalo da se odnosimo prema njima, obradićemo u narednim člancima na blogu.