Put ka sebi: šta je samosvest?
“Prvi korak ka promeni je osvešćivanje. Drugi korak je prihvatanje.”
-Nataniel Branden
Već samim tim što čitate ovaj tekst, načinili ste prvi korak ka promeni.
Da li želite bolji posao, bolje odnose sa ljudima, ili više samopouzdanja?
Čak i ako u ovom momentu nemate jasnu viziju o tome šta želite da promenite, shvatili ste da je vreme za iskorak iz komfort zone.
I zato, jedno veliko bravo na tome!
Verujem da ste u ovom momentu spremni da rastete. Verujem da već imate određenu svest o tome koje aspekte života želite da usavršite, da poboljšate ili da se pomerite sa mrtve tačke.
U ovom momentu, vi razmišljate o sebi.
Samsovest ili samospoznaja: u čemu je razlika?
Sticanje samosvesti predstavlja najvažniju stavku u našem putovanju ka sebi. Ona predstavlja istovremeno i polaznu tačku za sve dalje procese koje ćemo prolaziti.
Ljudi koji odluče da se upuste u proces pronalaženja sebe često mešaju ova dva termina. Razlika između njih je zapravo, veoma jednostavna.
Samospoznaja je proces. Samosvest je konačni rezultat. Sticanje samosvesti predstavlja proces samospoznaje.
Tokom samospoznaje, vodimo se kroz proces postavljanja pitanja sebi i analiziranja sopstvenih misli na objektivan način. Ipak, upravo je to ono što je najteže uraditi: udaljiti se od sopstvenih emocija.
Ovaj proces podrazumeva samostalno sticanje realne slike o sebi, radi konačnog dolaska do istine o tome ko smo mi zaista.
Mi smo ljudska bića satkana od emocija. Činjenica je da 90% svog vremena živimo u sopstvenim glavama. Sve što se odvija u svetu pred nama, posmatramo kroz prizmu emocija koje doživljavamo i skloni smo da objektivnu stvarnost sagledavamo previše lično. Ovo je potpuno normalna i ljudska osobina, ipak samim tim što to jeste, ne znači da je i automatski dobra po nas, ako ne znamo da budemo umereni u njoj. To je upravo ono što nas i odvodi u samokritiku i formiranje negativne slike o sebi i životu koji vodimo.
Da bi smo došli do istinske samosvesti, koja je suštinski temelj za sav dalji rad na sebi radi unapređivanja sebe i naših života, potrebno je da objektivno sagledamo stvarnost sopstvenih mana i vrlina.
Pre nego što se otisnemo na put ka svom autentičnom “ja”, potrebno je da postavimo sebi nekoliko glavnih pitanja. Na njih ćemo se često vraćati, kako bismo postali istinski svesni temelja na kojima leži naš istinski život.
Ko sam ja? Ko želim da budem?
Odgovor na ova pitanja leži upravo u formiranju snaže i stabilne samosvesti.
Zažmurite, udahnite duboko. Stavite ruku na srce i samo dišite.
Pitajte sebe sledeće:
Kako sam?
Kako se osećam upravo u ovom momentu?
Kako mi je dan do sad prošao?
Kako se osećam povodom svega što se desilo tokom njega?
Da li se trenutno u mom životu odvija nešto što me tišti?
Da li sam genralno zadovoljan sobom?
Da li u mom životu postoji nešto što želim da promenim?
Ukratko, samosvest predstavlja svesno promatranje,razumevanje, vrednovanje i prihvatanje sopstvenih misli, osećanja i izbora. Ona podrazumeva osvešćivanje sopstvenih prednosti i mana. Veoma često provodimo život na autopilotu, potpuno nesvesni toga šta je ono što nas zaista čini nama. Čime mi kao pojedinci doprinosimo svetu.
Ipak, najvažnije pitanje koje je neophodno da rešite radi sticanja zdrave samosvesti jeste:
Čime doprinosim sebi?
Mnogi ljudi se u trenucima krize oslanjaju na spoljnu pomoć. Mnogi ljudi traže utehu u tome što se osećaju loše, što su nezadovoljni, umesto da pronađu snagu u sebi.
Morate dopustiti sebi i vašoj suštini da izadje na svetlo dana. Vaše suštinsko ja koje ste zakopali negde duboko kao nevažno i nebitno. Ali bez vašeg suštinskog ja nema ni života kakvog želite.
Stvoreni smo ovakvi kakvi jesmo sa razlogom. I upravo takvi smo savršeni.
Ono što je uloga samospoznaje u procesu puta ka sebi, jeste da osvestimo svoje snage koje već postoje u nama samima. Tek onda kada shvatimo sa čime zaista raspolažemo, možemo da se upustimo u avanturu pronalaska svoje svrhe.
Rad na sebi je uvek samostalan
Ponekad se evolucija i rast dešavaju sami od sebe tokom različitih situacija u koje nas stavlja život. Ipak, ukoliko se u životu osećamo zakočeno, neophodno je da mi budemo ti koji će preuzeti inicijativu.
Samospoznaja je temelj ličnog rasta. Ona je rezulat procesa koji možemo jedino da učinimo samostalno. Samostalnost tokom puta ka sebi podrazumeva to da uz pomoć određenih alata koji se koriste u ovom procesu, sami donosimo zaključke o potrebama svog bića.
Zajedništvo i oslanjanje na druge je izvorna ljudska potreba. Međutim, u procesu samospoznaje mi smo jedini koji možemo i smemo da zaronimo duboko u sopstveno biće. Jedino tako možemo da dođemo do prave istine o tome ko smo, šta nas čini srećnima i koji su načini na koje treba da vodimo svoj život kako bismo bili zaista ispunjeni.
Svačiji put ka sebi je individualan
“Jasnoća je moć da kreirate život koji odlučite da živite.”
-Janet Attwood
Iako postajemo ono što jesmo i postojimo onakvi kakvi jesmo, bez greške, iz određenog razloga, verujem da se razvijamo i rastemo, svako na svoj jedinstveni način.
Radom na sebi, onako kako nama najviše odgovara, doći ćemo do jasnoće.
Kontinuiranim prespitivanjem sebe, doći ćemo do konkretnih odgovora na pitanja gde smo sad , kao i gde želimo da stignemo. Kojim putem da krenemo.
Alati o kojima ćete učiti ovde služiće vam da znate gde da skrenete kad na putu naiđete na raskršća. Put nije lak, u nekim momentima ćete želeti da posustanete, ali je ključ u tome da budete uporni i disciplinovani.
Kako da započnem put samospoznaje?
Možda nemate pojma odakle da počnete – i to je u redu. I ja sam se u jednom momentu našla u toj situaciji. Želim da započnem ovaj put, a ne znam kako.
Dobra stvar u životu je to što imamo obilje resursa na dohvat ruke. Od knjiga i dokumentarnih filmova do savetnika, lekara i životnih trenera. Od onlajn kurseva do grupne terapije. Od treninga asertivnosti do radionica samopoštovanja i učenja o ličnim granicama i granicama u odnosima.
Nadam se da ce vam ova stranica biti jedan od resursa koje ćete koristiti na svom putu, kao i značajna pomoć. Ona je nastala iz moje spostvene strasti da pomognem svima koji osećaju potrebu i želju. Sve što budete čitali na blogu, nastaje sa namerom da vas uputi da ne lutate okolo naokolo, kao što sam ja u početku, već konkretnim koracima i pravim putem ka vašoj suštini.
Ka sebi.
Sreća je neprekidno putovanje
I na kraju, da li se ja kajem zbog svog sopstvenog putovanja? Možda. Možda bih neke stvari izbrisala gumicom, da mogu.
Ali sam svesna da me je svako pojedinačno iskustvo dovelo do ovog trenutka. Ti teški i ponekad srceparajući trenuci borbe, samo su mi služili i pomogli mi da rastem. Bio je to dug put od mesta gde sam bila do mesta gde sam sada, i još nisam stigla tamo gde želim, ali uživam u putovanju, jer svaki novi dan je korak bliže.
A ja se svakom narednom radujem.