Avgust je više od kraja leta: Evo kako svesno putovanje može transformisati vaš život
Ne znam za vas, ali kada god zakoračim u avgust, vratim se u detinjstvo i u te poslednje nedelje leta koje su najavljivale povratak u školsku klupu. Kao da ima nešto u tom vrelom avgustovskom vazduhu što me uvek podseti na taj prelaz iz bezbrižnosti u obaveze.Znala sam da je kraj leta neizbežan i to je bila činjenica na koju nisam mogla nikako da utičem, i uprkos tome, živela sam svaki trenutak. Zato sada ne dozvoljavam nostalgiji da me obuzme, već osećam zahvalnost za svaki proživljeni trenutak iz tog perioda.
U tim danima, kraj avgusta je za mene predstavljao više od običnog nizanja datuma u kalendaru. Bio je to kao prelazak iz jednog poglavlja u drugo. Za mene je tada avgust bio kraj godine, pa mi je tako nekako septembar predstavljao početak nove.
Godine su prošle, a subjektivni osećaj i doživljaj avgusta ostao mi je apsolutno isti, samo što su školske brige zamenjene za one svojstvene odraslim ljudima, a ja detetu u sebi, ne dam da odraste, pa je avgust za mene i dalje mesec rezervisan za pravljenje planova za ostatak godine, počevši sa septembrom.
Baš ovih dana razmišljam o toj navici i poimanju stvarnosti iz perspektive školarca. Ne mogu da kažem da sada živim svaki trenutak u potpunosti, kao kada sam bila dete, ali se trudim. Vreme mi je donelo veće izazove. Uprkos tome, i dalje težim da sledim tu filozofiju. Naučila sam da su životne lekcije najdragocenije kada se uče iz prve ruke. Neke od njih stekla sam na teži način i još uvek ih učim, ali sada sa uživanjem i sa jasnoćom.
Dok nam se približava septembar koji nosi novu temu kojoj ćemo posvetiti pažnju i reči na našem blogu, želim da za kraj avgusta napravim mali uvod u sve ono što nas čeka.
Živeti svesno i u sadašnjem trenutku se vežba, jer ovo su dani na koje ćete se jednom osvrnuti – stranice vaše priče koja je još u nastajanju, ali je vi pišete; put se još uvek odvija pred vama, ali ste vi vozač.
Od samog cilja jedino je važniji put do njega. Put je zapravo ono što nam otvara nove vidike i pruža mogućnost da otkrivamo druge ciljeve, koji su bolja opcija za nas, od prvobitnog motiva. Čovek je sklon tome da se zanese i zaslepi ciljem, propuštajući usput neverovatne prilike i neočekivano dragocene trenutke.
Samo putovanje neretko doživljavamo na pogrešan način, uglavnom jer nam je naporno i zato što zahteva rad i trud. Iz tog razloga neko odustaje odmah na početku, neko na polovini puta ili pred kraj, a to samo znači da sam cilj nije dobro definisan.
Zato žurimo da ga pređemo, da što pre stignemo do onoga što smo zacrtali, ali to je kao da budni sanjamo. U toj žurbi propustimo puno šansi, puno lepih događaja, prilika, pa nam deluje da se sam cilj udaljava i nikako da stignemo, a ne shvatamo da se upravo tokom putovanja dešavaju potrebne promene. Promene koje želimo.
Ne shvatamo da u samom putovanju treba uživati, osećati, posmatrati. Svesno putovati. Ako svesno prelazimo taj put, onda vidimo “znakove pored puta“, prilike, mogućnosti, šanse.
“What you focus on grows, what you think about expands, and what you dwell upon determines your destiny.”
– Robin S. Sharma
„Ono na šta se fokusirate raste, ono o čemu razmišljate se širi, a ono na čemu ste ustrajni određuje vašu sudbinu.”
– Robin S. Šarma
Ali, da li razumete ovu filozofiju?
To ne znači da treba svaki dan sebe zamišljati sa ostvarenim ciljem, pa će se samo od sebe desiti (iako je i to jedna od tehnika koja se preporučuje, ali samo uz druge potrebne akcije). Neophodno je razmišljati o koracima do cilja, dakle o samom putovanju. Možete li se popeti sa prve na stotu stepenicu? Ne možete. Ali tome ne treba ni težiti.
Sa svakim malim korakom koji napravimo ne samo da ćemo osvojiti cilj, već i bogatstvo iskustava koje nam je putovanje donelo.
Svaka stepenica/korak je bitan, ma koliko mali bio, jer predstavlja neku lekciju. Tako ćete se na nekoj stepenici zadržati kao da prelazite podest, ili morate na drugi kraj sprata do drugih stepenica, da biste nastavili put, što ne znači da treba da odustanete od samog puta, jer su vam druge stepenice daleko, već koračajte svesno, sigurno. Budite istraživač, posmatrajte, slušajte i osećajte.
Upravo tu se prelaze životne prepreke i osvajaju male pobede. Pronaći ćete nešto neočekivano što će vam biti znak da ste na dobrom putu, ili ćete upoznati nekog ko će vam pomoći da lakše ili lepše putujete. Na ovaj način sa svakim malim korakom, pređenom stepenicom, svakom osvojenom pobedom, vi sigurno stižete do cilja ali sa bonusom – puni iskustva, mudrosti, znanja.
Pikaso je rekao da je rad osnovni ključ svakog uspeha.
Put je tu da podstiče maštu i hrani dušu. Upravo na tim putevima se oblikuje naša ličnost, jača identitet, stiče iskustvo. Baš zato je put često važniji od cilja, jer daje nam veću satisfakciju. Ostvarenje cilja često je trenutak, jer sa novim danom krećemo u nova ostvarenja, nove pobede, nove izazove i na novi put. Zato je bitno da u svakom novom danu, novom putu do novog cilja, budemo svesni sebe, svog života i da se maksimalno trudimo da u tome uživamo.
Putovanje oblikuje i naš karakter, a omogućava nam da duhovno rastemo. Takođe, put nam daje nešto što nema cenu a to je mogućnost da upoznajemo sebe, da se suočavamo sa svojim strahovima i da težimo većem razumevanju sebe i sveta koji nas okružuju.
Osim toga, imajte na umu da iza svakog uspeha uvek stoji put koji je trebalo preći. “Preći neki put” znači pokrenuti se, pomeriti se i nešto promeniti. U suprotnom, ostajemo gde jesmo, lišeni nesagledivo velikog iskustva koje nam život može pružiti. Znate ono kada kažu da je neko iskusio život i stekao mudrost? To su zapravo plodovi puta koje je ubrao svaki put kada je krenuo da ispuni neki cilj.
Na svakom putu do cilja dobijamo priliku da učimo, da se transformišemo, duhovno sazrevamo, prilagođavamo i spoznajemo svet. I ono najvažnije – upoznajemo sebe. Tada se suočavamo sa svojim manama koje ispravljamo i postajemo bolji ljudi; tada upoznajemo svoje vrline i počinjemo više ceniti sebe.
I na kraju, koliko puta ste stigli do cilja i shvatili da vam je sam put bio važniji?
Ako je odgovor “mnogo puta” smatrajte se duhovno bogatom osobom koja je životno iskustvo i neutoljivu glad za večitim učenjem stavila ispred svakog cilja, naročito onog materijalnog.
A ako je odgovor „ni jednom“ ili „malo“, zastanite i razmislite – koje ste ciljeve do sad probali da ostvarite i da li ste svesno putovali do cilja? Da li ste stigli do cilja?
Ili još bolje, krenite na novo putovanje, ali ovaj put na drugačiji način, SVESNO i uživajte u svakom koraku.
Budite budni, a ne spavači u svojim životima. Otvorite oči za “znakove pored puta” i prihvatite promene. Uživajte u svakom koraku, jer ste trenutno na putu koji vas obogaćuje i usmerava ka vašem istinskom ja.