19th Ave New York, NY 95822, USA
minijatura pronadjisebe

5 strategija kako da stvorite više blagostanja u svom životu

Blagostanje je termin koji često čujemo i sa dobrim razlogom. Znači mnogo više od odsustva bolesti ili stresa. Predstavlja doživljeno iskustvo zdravlja, sreće i prosperiteta. To je holistički koncept koji se dotiče različitih aspekata naših života. Naravno, radi se o fizičkom zdravlju, ali i o emocionalnoj ravnoteži, mentalnoj jasnoći, socijalnim vezama i duhovnom ispunjenju. Jednostavno rečeno, blagostanje je osećati se dobro u svakom smislu te reči.

Šta je blagostanje?

Vremenom se naše razumevanje blagostanja se proširilo. Više se ne radi samo o tome da budemo srećni ili zdravi; radi se o sveobuhvatnom napredovanju.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) definiše blagostanje kao “stanje u kojem svaka osoba ostvaruje svoj potencijal, može da se nosi sa svakodnevnim stresovima života, može produktivno i plodno da radi i može da doprinese svojoj zajednici.” Ova definicija ističe višeslojnu prirodu blagostanja i njegov značaj u različitim aspektima života.

Različite vrste blagostanja

Blagostanje se može podeliti na nekoliko ključnih oblasti, od kojih svaka doprinosi ispunjenju i sreći što na pomaže da identifikujemo oblasti u kojima su nam potrebna poboljšanja i usmerimo naše napore tamo.

Fizičko blagostanje

Fizičko blagostanje se odnosi na održavanje zdravog tela kroz redovnu fizičku aktivnost, pravilnu ishranu i adekvatan odmor. Zamislite ga kao temelj na kojem su izgrađene druge vrste blagostanja. Kada su naša tela zdrava, možemo sprečiti bolesti, poboljšati raspoloženje i povećati nivo energije. Jednostavne akcije poput svakodnevne šetnje, uravnotežene ishrane i dovoljno sna mogu napraviti ogromnu razliku.

Emocionalno blagostanje

Emocionalno blagostanje podrazumeva razumevanje i upravljanje našim emocijama. Radi se o suočavanju sa stresom, izgradnji otpornosti i održavanju pozitivnog pogleda na život. Tehnike kao što su mindfulness i emocionalna inteligencija mogu značajno poboljšati naše emocionalno blagostanje. Učeći da prepoznamo svoja osećanja i konstruktivno reagujemo na njih, možemo se efikasnije kretati kroz životne uspone i padove i uživati u uravnoteženom emocionalnom stanju.

Mentalno blagostanje

Mentalno blagostanje odnosi se na kognitivno zdravlje i mentalnu jasnoću. Ovaj aspekt blagostanja uključuje angažovanje u aktivnostima koje stimulišu um, kao što su učenje novih veština, rešavanje zagonetki i održavanje radoznalosti. Zdrav um je ključan za donošenje informisanih odluka i život sa svrhom. Održavanje mozga aktivnim i izazovnim pomaže nam da ostanemo oštrog uma i budemo prilagodljivi, spremni da se suočimo sa svim što život donosi.

Socijalno blagostanje

Socijalno blagostanje odnosi se na izgradnju čvrstih odnosa i na naše učešće u podržavajućoj zajednici. Ljudi su suštinski socijalna bića, zato pozitivne socijalne interakcije mogu poboljšati naše raspoloženje i pružiti osećaj pripadnosti. Bilo da provodimo vreme sa porodicom i prijateljima, pridružujemo se klubovima ili grupama, ili volontiramo, socijalne veze su ključne za našu sreću i blagostanje.

Duhovno blagostanje

Duhovno blagostanje odnosi se na pronalaženje svrhe i smisla u životu. Može uključivati religiozne prakse, meditaciju ili ličnu povezanost sa nečim većim od nas samih. Ovaj aspekt blagostanja pomaže nam da postignemo unutrašnji mir i pravac. Kada imamo osećaj svrhe, osećamo se više prizemljeni i ispunjeni. Negovanje naše duhovne strane može imati dubok uticaj na naše ukupno blagostanje, bilo kroz molitvu, meditaciju ili jednostavno provodeći vreme u prirodi.

Šta možete preduzeti da stvorite više blagostanja u vašem životu?

Svi težimo blagostanju jer ono obuhvata mnoge pozitivne aspekte života: istinsku sreću, dobro zdravlje, podržavajuće socijalne veze i osećaj svrhe. Pronalaženje i poboljšanje blagostanja može biti izazovno bez jasnog početka. Iako postoje mnoge veštine koje možete razviti kako biste poboljšali svoje blagostanje, identifikovanje oblasti koje zahtevaju najviše pažnje i kako ih poboljšati često zahteva neku vrstu putokaza. Dakle, kako možemo negovati više blagostanja u našem životu?

Počnite sa svojim fizičkim blagostanjem tako što ćete u svoju rutinu uključiti uravnoteženu ishranu. Fokusirajte se na konzumiranje raznovrsnog voća, povrća, nemasnih proteina i celih žitarica. Izbegavajte prerađenu hranu i ograničite unos viška šećera. Nutritivna ishrana daje energiju vašem telu i omogućava vam da se nosite sa svakodnevnim aktivnostima. Pored zdrave ishrane, ciljajte na barem 30 minuta umerene fizičke aktivnosti većinu dana. To može biti bilo šta, od hodanja, džogiranja i joge do plesa ili sporta koji volite. Redovna fizička aktivnost ne samo da održava vaše telo u formi, već i poboljšava vaše raspoloženje i nivo energije.

Takođe, nikada ne potcenjujte moć dobrog noćnog sna. Prioritizujte odmor održavanjem redovnog rasporeda spavanja i stvaranjem mirnog okruženja za spavanje. Trudite se da obezbedite 7-9 sati sna po noći. Dobar san pomaže vašem telu da se oporavi i vašem umu da ostane oštar.

Za emocionalno blagostanje, efikasno upravljanje stresom može napraviti ogromnu razliku. Praktikujte tehnike poput dubokog disanja, meditacije i mindfulness-a. Ove metode pomažu da umirite svoj um i smanjite anksioznost. Negujte pozitivan način razmišljanja fokusirajući se na zahvalnost i praktikovanje pozitivnih afirmacija. Svakog dana odvojite vreme da se osvrnete na dobre stvari u svom životu i izrazite zahvalnost, čak i za male stvari. Ova promena perspektive može značajno poboljšati vaše emocionalno zdravlje. Povećajte svoju emocionalnu inteligenciju tako što ćete postati svesniji svojih emocija i naučiti kako da njima konstruktivno upravljate. Razumevanje kako da upravljate svojim osećanjima i odgovorite na druge s empatijom može poboljšati vaše odnose i vašu sposobnost da se nosite sa stresom.

Mentalno blagostanje je jednako važno. Održavajte svoj um aktivnim kontinuiranim učenjem novih veština. To može biti kroz čitanje, nove hobije ili angažovanje u intelektualno stimulativnim aktivnostima. Učenje tokom celog života održava vaš mozak agilnim i pomaže u prevenciji kognitivnog pada. Bavite se hobijima koji izazivaju vaš um i donose vam radost. Bilo da je to slikanje, pisanje, sviranje muzičkog instrumenta ili baštovanstvo, ove aktivnosti mogu pružiti mentalni odmor i poboljšati vaš osećaj postignuća. Redovno praktikujte mentalne vežbe poput zagonetki, misaonih igara i aktivnosti rešavanja problema kako biste održali um oštrim. Ove vežbe stimulišu vaš mozak i poboljšavaju kognitivne funkcije poput pamćenja i koncentracije.

Socijalno blagostanje podrazumeva izgradnju i održavanje zdravih odnosa sa porodicom, prijateljima i kolegama. Snažne socijalne veze su ključne za emocionalnu podršku i ukupnu sreću. Uložite vreme u svoje odnose, komunicirajte otvoreno i gradite poverenje. Uključite se u svoju zajednicu pridružujući se grupama ili organizacijama koje se podudaraju sa vašim interesima i vrednostima. Na primer volontiranje je ispunjavajući način da se povežete sa drugima i napravite pozitivan uticaj. Takođe učestvovanje u društvenim događajima i aktivnostima koje vas interesuju. Biti deo zajednice može pružiti osećaj pripadnosti i svrhe. Bilo da je to čitalački klub, sportski tim ili lokalno okupljanje, ove interakcije mogu vam pomoći da izgradite nova prijateljstva i ojačate postojeće, obogaćujući vaš socijalni život.

Na kraju, duhovno blagostanje se odnosi na pronalaženje svrhe i smisla u životu. Praktikujte meditaciju ili konstruktivno razmišljanje o sebi kako biste se povezali sa svojim unutrašnjim bićem i pronašli mir. Ovo vam može pomoći da bolje razumete svoje vrednosti i uverenja i negujete osećaj unutrašnje smirenosti. Identifikujte šta vašem životu daje smisao i težite da svoje akcije uskladite sa tim vrednostima. Poznavanje vaše svrhe može pružiti pravac i motivisati vas da živite autentično. Ako sledite određenu veru, uključite se u duhovne prakse. Ove prakse vam mogu pružiti osećaj zajednice i dublje povezanosti sa vašim uverenjima, pomažući vam da pronađete svrhu i utehu na svom duhovnom putovanju.

Primeri dnevnih strategija

Koristi koje dobijate od unapređenja fizičkog, emocionalnog, mentalnog, socijalnog i duhovnog blagostanja moraju se održavati kroz kontinuiranu praksu. Zbog toga je poželjno imati strategije i alate koji podržavaju vaše dugoročne ciljeve. Razvijanje plana za redovno angažovanje u aktivnostima koje poboljšavaju blagostanje može vam pomoći da ostanete na pravom putu. Ovo može uključivati prakse kao što su mindfulness, redovna fizička aktivnost ili društvene aktivnosti koje volite. Integrisanjem ovih navika u vašu dnevnu rutinu, možete stvoriti održiv put ka dugotrajnijem blagostanju.

Pozitivno jutro

Započeti dan na pravi način može obezbediti pozitivan ton za sve što sledi. Evo nekoliko praktičnih i efikasnih strategija za početak dana i unapređenje vašeg blagostanja.

Odložite korišćenje telefona

Razmislite o tome da svoj telefon držite van domašaja kada se probudite. Umesto da odmah pregledate mejlove ili društvene mreže, započnite dan svesnim aktivnostima:

  • Vežbanje zahvalnosti: Zapišite nekoliko stvari na kojima ste zahvalni, kao što su ljubazan gest prijatelja ili trenutak radosti.
  • Refleksija o pozitivnim trenucima: Prisetite se ohrabrujućih reči ili događaja, poput pažljive poruke ili nezaboravnog komplimenta.

Zamenom vremena provedenog pred ekranom za zahvalnost i refleksiju možete podstaći pozitivan način razmišljanja.

Počnite sa malim pobedama

Postizanje malih zadataka rano ujutro može stvoriti zamah i povećati vaše samopouzdanje. Jednostavne akcije mogu napraviti veliku razliku:

  • Pospremite krevet: Ova mala radnja može stvoriti osećaj reda i postignuća.
  • Uživajte u dobroj šoljici kafe: Odvojite trenutak da uživate u procesu i ukusu.
  • Prošetajte psa: Udahnite svež vazduh i obavite laganu fizičku aktivnost kako biste energično započeli dan.

Kad počnete dan sa ovim malim pobedama vi postavljate pozitivan ton za ostatak dana.

Postavite dnevnu nameru

Postavljanje dnevne namere pomaže vam da fokusirate um i energiju na ono što vam je zaista važno. Možete je napisati u formi dnevnog vodiča ili konkretne akcija za taj dan:

  • “Ostaću pozitivan i suočiću se sa izazovima hrabro.”
  • “Danas ću se fokusirati na ono što mogu da kontrolišem i otpustiti ono što ne mogu.”
  • “Danas ću posvetiti vreme sebi i vežbati mindfulness.”

Ponavljanjem svoje namere tokom dana vi ćete ojačati svoju posvećenost i jasnoću.

Uživajte u ohrabrujućim rečima

Započeti dan sa pozitivnošću može pomoći u borbi protiv negativnosti i stresa. Evo nekoliko načina kako da u vaše jutro unesete ohrabrenje:

  • Čitajte inspirativne citate: Pronađite citate koji vas motivišu i podižu.
  • Ponovo pročitajte ljubazne poruke: Pogledajte objave ili poruke od prijatelja i porodice koje vas nasmejavaju ili raduju.
  • Uživajte u značajnoj knjizi: Provedite nekoliko minuta čitajući odlomak iz knjige koja vas inspiriše.

Ove prakse mogu poboljšati mentalno zdravlje i pripremiti vas za produktivan dan.

Osvežavanje tokom dana

Održavanje blagostanja tokom dana jednako je važno. Evo nekoliko ideja kako da podignete svoju energiju i raspoloženje kako dan odmiče.

Osvežavajuća šetnja

Šetnja je odličan način da napravite pauzu, čak i ako imate samo nekoliko minuta. Mala studija iz 2016. godine pokazala je da su učesnici koji su pravili petominutne šetnje tokom radnog dana iskusili:

  • Više energije
  • Poboljšano raspoloženje
  • Manji umor

Šetnja takođe ima druge dokazane koristi, kao što su smanjenje rizika od srčanih oboljenja, ublažavanje bolova u zglobovima, smanjenje anksioznosti i depresije, te povećanje kreativnosti. Dok šetate, praktikujte mindfulness fokusirajući se na svoju okolinu koristeći svih pet čula. Pokušajte da identifikujete:

  • Pet stvari koje vidite
  • Četiri stvari koje čujete
  • Tri stvari koje možete da namirišite
  • Dve stvari koje možete dodirom da osetite
  • Jednu stvar koju možete da okusite

Dajte sebi podršku

Kada se pojave preplavljujuća osećanja, lako je kriviti ili sramiti sebe, što može naše trenutno stanje učiniti još gorim. Umesto toga, ponudite sebi ljubaznost i podršku kroz pozitivni razgovor sa samim sobom. Evo nekoliko osnažujućih izjava koje predlaže terapeut Iris Vargas-Pagan:

  • “Ovaj osećaj nije prijatan, ali mogu ga prihvatiti.”
  • “Mogu biti anksiozan/na i ipak se nositi sa situacijom.”
  • “Preživeo/la sam ovo ranije i preživeću i ovaj put.”
  • “Ovo su samo misli, ne stvarnost.”
  • “Ovo su samo osećanja; neće trajati zauvek.”

Pronađite hobi

Bavljenje hobijima može značajno poboljšati vaše raspoloženje i ukupno blagostanje. Bilo da su to slagalice, heklanje, daljinski kontrolisani automobili ili pravljenje brodova u bocama, pronađite nešto u čemu uživate. Istraživanja sugerišu da slobodne aktivnosti mogu smanjiti stres i sniziti srčani ritam. Da biste pronašli hobi koji bi vam mogao odgovarati, postavite sebi sledeća pitanja:

  • Šta sam voleo/la da radim kao dete?
  • Koji instrument sam oduvek želeo/la da sviram?
  • O kojoj temi bih voleo/la da naučim više?
  • Šta mi zvuči zabavno?

Uključivanjem ovih aktivnosti u svoj dan, možete održati osećaj radosti i ispunjenja tokom celog života.

Umirujuć kraj dana

Opustiti se na kraju dana jednako je važno kao i započeti ga na pravi način. Evo nekoliko praksi koje će vam pomoći da reflektujete i pripremite se za mirnu noć.

Reflektujte o danu

Odvojiti vreme da reflektujete o svom danu može vam pomoći da preciznije identifikujete svoje emocije, bilo da su to stres, anksioznost, tuga ili umor. Prema Vargas-Pagan, prepoznavanje vaših osećanja preciznije pomaže vam da bolje razumete, komunicirate i zadovoljite svoje potrebe. Život može biti preplavljujuć sa pritiscima na poslu i kod kuće, ali male prakse mogu ublažiti te osećaje i osnažiti vas da se suočite sa izazovima.

Refleksija i vođenje dnevnika

Provedite nekoliko minuta svake večeri reflektujući o svom danu. Zapišite svoje misli, emocije i sve značajne događaje. Ova praksa može vam pomoći da procesuirate svoja iskustva i steknete uvid u svoje emocionalno stanje.

Meditacija

Meditacija može biti moćan alat za opuštanje na kraju dana. Pronađite mirno mesto, zatvorite oči i fokusirajte se na disanje. Dozvolite svojim mislima da prođu bez osude i vratite pažnju na svoj dah. Čak i nekoliko minuta meditacije može pomoći da umirite svoj um i pripremite se za san.

Duboko disanje za opuštanje

Vežbe dubokog disanja takođe mogu pomoći da se opustite. Isprobajte ovu jednostavnu tehniku: Udahnite duboko kroz nos brojeći do četiri, zadržite dah brojeći do četiri, a zatim polako izdahnite kroz usta brojeći do četiri. Ponovite ovo nekoliko puta dok ne osetite da se vaše telo počinje opuštati ili dok vam prija.

Uključivanjem ovih praksi na kraju dana, osećaćete se opuštenije jer ćete rasteretiti I umiriti vaš um i pripremiti se za sutrašnji dan I izazove koje donosi.

Zaključak

Integrisanjem malih, ali značajnih aktivnosti u naše svakodnevne rutine, možemo postepeno graditi i održavati svoje blagostanje. Zato, odvojite vreme da eksperimentišete sa različitim strategijama i pronađete ono što vam najviše odgovara. Bilo da je to jutarnja šetnja, hobi tokom dana ili večernja meditacija, ove prakse mogu vam omogućiti više od samog osećaja zadovoljstva –poboljšanje vaše sposobnosti da se nosite sa životnim izazovima, dublje povezivanje sa drugima i život sa većim osećajem svrhe i radosti.

 

Izvori: 

https://psychcentral.com/health/tips-to-boost-your-well-being-and-happiness#morning-boosters

Bergouignan, A, et al. (2016). Effect of frequent interruptions of prolonged sitting on self-perceived levels of energy, mood, food cravings and cognitive function.
https://ijbnpa.biomedcentral.com/articles/10.1186/s12966-016-0437-z

https://www.who.int/data/gho/data/major-themes/health-and-well-being

guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments