Zamislimo na trenutak da “napredak” ne mora da izgleda kao značajan preokret, spektakularna objava ili dramatična promena.

Zamislimo da momentum ima više lica. I da je moguće da već sada, dok čitate ove redove, vi zapravo već imate zamah — ali ga ne prepoznajete jer nije očigledan, nije talas koji nas nosi — kad sve ide lako, kad rezultati pršte, kad „sve klikne“.

Nekad je to samo mali pomak. Nešto što ste uradili drugačije. Nešto što ste uradili uprkos svemu. Pa hajde da zavirimo u te suptilne, ali moćne oblike zamaha koji nas ne ponesu odmah na vrh talasa — nego nas pomeraju, nežno, ali sigurno.

Fizički zamah — kad pokrenete telo, pokreće se i sve ostalo

To je onaj trenutak kad operete sudove iako vam se nije dalo, i odjednom pospremili ste i kuhinjske elemente. Ili kada se naterate da prošetate deset minuta — i vratite se sa 3K koraka i boljim raspoloženjem.
U telu se stvori pokret, a mozak kaže: “Aha, krećemo!”
Primer: Onaj dan kad ste krenuli da “malo složite ormar”, a završili ste na podu sa četiri kese za donaciju i filozofskim pitanjem: “Zašto još čuvam ovaj džemper iz 2009?”

Mentalni zamah — kad glava prestane da zuji kao frižider

To je ono kad uspete da smanjite buku. Da zaustavite misli koje skaču kao bingo kuglice. I umesto da odmah planirate 13 koraka unapred, vi sednete, uzmete svesku — i napišete šta vas stvarno muči. Iako to ne rešava sve, odvojili ste to od ostatka emocionalne prašine. I to vam pomogne.
Primer: Dan kad sednete da napišete „kratku listu obaveza“, i umesto liste završite sa minijaturom knjige pod naslovom “Sve što trenutno pokušavam da budem, uradim i rešim”. Ali nekako, kad to vidite na papiru, shvatite da vam ne treba nova ideja — nego fokus. I da nije baš sve hitno. I da ne morate sve sada. Neke stavke mogu da sačekaju. Recimo, mir u svetu. 

Emocionalni zamah — kad ne kritikujete sebe zbog jednog lošeg dana

To je onaj trenutak kad primetite da ste tužni, napeti, iscrpljeni. Umesto da se pravite da ste okej uz treću kafu i pasivno-agresivno slaganje veša, vi stvarno stanete i umesto da kažete “Ništa mi ne ide,” kažete sebi: “Ok je. Danas ne moram da budem superheroina. Što danas nisam stigla. Sutra ću.” I stvarno to mislite. 

Primer: Kada vam se plače bez jasnog razloga, pustite dve epizode serije, pojedete kockicu (ili tablu) čokolade i ne analizirate svaki osećaj do iznemoglosti. I znate šta? Sledeći dan ste lakši jer ste sebe pustili da dišete, da “iskulirate” bez pokušaja da sebe “popravite.”

Kreativni zamah — kad napravite nešto bez pritiska

To je ono kad napišete tri rečenice, ne zato što “morate”, već zato što ste želeli. Trenutak kad krenete da zapisujete “random” misao „da ne zaboravite“ — i završite sa konceptom za ceo tekst, kurs, radionicu, ili novu boju zida u kuhinji. Kreativnost ne dolazi kad je zovemo — dolazi kad je ne sputavamo.
Primer: Dan kad ste želeli da “testirate novi font”, a završili sa skicom novog projekta. Ili ste neobavezno crtali drvo života dok ste telefonirali, a završili sa novim logotipom, idejom za Instagram objavu ili snažnom potrebom da kupite flomastere.

Socijalni zamah — posetnik da niste sami u svemu

To je onaj trenutak kad pošaljete poruku prijateljici sa tri reči: „Jesi li živa?“ i ta poruka pokrene razgovor koji vam obema popravi dan. Ili kada se setite da neko “bije životne bitke” i pitate ga: „Treba li ti nešto?“ Ne menjate svet — ali širite dobrotu i održavate vezu sa osobama koje su vam važne.

Primer: Isplanirate da se javite samo na minut, ali razgovor potraje a vi završite sa smehom koji vas podseti zašto je važno negovati odnose, a ne samo kaktus na prozoru.

Duhovni zamah — kad se podsetite šta vas drži na zemlji

To nije nužno religijsko. Može biti trenutak u danu kada vas nešto natera da stanete. Ne zato što „morate“, već zato što ste osetili želju da obratite pažnju. Možda ste samo pogledali kroz prozor i gledajući u horizont pomislili: „Dobro je. Ovde sam. Dišem. Osećam mir.“ I to je dovoljno.

Primer: Krenete do prodavnice i zastanete jer ste ugledali sunčeve zrake kako se probijaju kroz grane drveća. I pomislite: “Baš je nekako lepo. Danas je baš lep dan. Ako danas ne uradim sve obaveze sa liste, sutra ću.” I baš kad ste uhvatili taj zen trenutak, začujete: “Ajde, gospođo, pređite već jednom ili da ja krenem!” A vi, upravo uzemljeni, sa mirom monaha i osmehom mudraca prelazite ulicu jer vas ništa ne može izbaciti iz ravnoteže. Osim možda zvuka Viber notifikacije iz grupnog četa “Zgrada – problemi i predlozi”.

Finansijski zamah — kad donesete mikro-odluku koja vam štedi novac (i živce)

Da, i ovo je zamah. Ne mora biti veliki transfer. Dovoljno je da počnete da vodite evidenciju. Da ne kliknete na “dodaj u korpu”. Da prvi put kažete sebi: “Ne treba još jedan multifunkcionalni kuhinjski aparat koji ljušti mango i svira jazz.”

Primer: Samo ste želeli da “bacite pogled” na sniženja, stavili tri stavke u korpu a onda ste hrabro zatvorili browser i otišli da napravite čaj. To je bila ušteda od 8.990 dinara i jedne nepotrebne griže savesti. Ali naravno — čaj ste prosuli jer ste u šoku shvatili da ste zapravo odoleli iskušenju. U tom trenutku ste ozbiljno razmotrili da za ovaj uspeh kupite sebi nešto — za nagradu.

Šalu na stranu”, momentum je sve ono što izgleda malo, ali pravi razliku. I vi ga već imate. Samo obratite pažnju. Osvestite ga. Zapitajte se: Koji zamah ja možda već imam, ali ga ne prepoznajem — jer ne izgleda kao “veliki korak”?

Možda nije došao u onom pakovanju sa zlatnim slovima kako ste očekivali. Možda niste zakucali finalni rezultat, ali ste danas…:

• Pokrenuli telo.
• Smirili misli.
• Uspeli da ne dramite kao pre.
• Napisali pola pasusa.
• Javili se dragoj osobi.
• Podržali sebe.