Svi gubimo kontakt sa sobom u nekom trenutku života – to je potpuno normalno.
Bilo da ste srednjih godina i suočavate se sa realnošću da vaša deca odlaze na studije;
ili imate malu decu i tek shvatate da ste negde usred roditeljstva izgubili sebe;
ili ako se suočavate sa raspadom braka;
ili napuštate nasilan i opresivan brak;
ili možda živite životom koji vam je odredio neko drugi – možda vaši roditelji.
Kada dopustimo da nas očekivanja nametnuta spolja postepeno guše, mi se udaljavamo od sopstvene svrhe. Od onoga što nas zaista čini srećnima.
Mi sve manje i manje vremena posvećujemo sebi. Iz toga nastaje hronično nezadovoljstvo i navikavamo se na način života koji nas jede.
Kada smo navuknuti na život pod pritiskom, umemo da zaboravimo na sopstvene potrebe. Da osluškujemo svoje biće, koje ima apsolutno sve odgovore na to šta nam je potrebno da bismo bili duboko srećni.
A to zahteva rad na sebi, za koji vi apsolutno imate snagu duboko u svom biću!