Da li ste ikada imali osećaj da već dugo nosite neki emocionalni teret, ali vam je teško da ga se oslobodite i da ga otpustite? Bilo da je to bila veza koja je izgubila smisao, uverenje koje ste prerasli ili navika koja vam je nekada pružala utehu, ali je vremenom postala teret.

Postoji nešto neizmerno utešno u onome što nam je poznato, čak i kada duboko u sebi osećamo da nam više ne donosi ništa dobro. Ubeđujemo sebe da će nas držanje za prošlost zaštititi, ali u stvarnosti često samo odlažemo neizbežnu nelagodnost koju donosi promena. Tokom godina sam naučila da istinski rast počinje tek kada odlučimo da otpustimo ono što nam više ne služi. Ipak, moram priznati da nije jednostavno kao što zvuči – suočavanje sa realnošću puštanja nečega za šta smo se čvrsto držali dugo vremena može biti izuzetno teško.

Kako, dakle, otpustiti stisak nad stvarima, ljudima, uverenjima ili idejama koje su nam prestale koristiti? Kako znati kada je pravo vreme za to?

Evo nekoliko znakova koji vam mogu pomoći da prepoznate momenat kada je došlo vreme za promenu:

• Osećate se mentalno, emocionalno ili fizički iscrpljeno.
• Troši vam vreme, energiju ili čak novac.
• Stvara vam sumnju u sebe i sprečava vas da idete napred.
• Deluje na vas kao emocionalni vampir, isisavajući vašu radost i narušavajući unutrašnji mir.

Bilo da je reč o vezi, starom verovanju, ili čak rutini koja je postala deo vašeg identiteta, teško je zamisliti život bez toga. Oslobađanje zahteva korak u nepoznato. To može biti zastrašujuće, pa se držimo poznatog gde se osećamo sigurno. 

Zbog straha—od nepoznatog, da budemo bez te stvari, osobe ili verovanja koja su postala toliko ukorenjena u nama—mi se ustvari plašimo kako će život izgledati s druge strane puštanja. Ali evo u čemu je stvar: kada se držimo onoga što nam više ne služi, sprečavamo sebe da doživimo sve ono što život može da ponudi jer oslobađanje stvara prostor za nova iskustva, prilike i rast. I dok to može biti zastrašujuće, istovremeno je i neverovatno oslobađajuće.

Potrebu za oslobađanjem i otpuštanjem možemo osetiti u različitim oblastima našeg života. Ako niste sigurni  koje su to oblasti u vašem životu i da li je došlo vreme da se oslobodite nečega što vam više ne koristi istražite dole navedene primere. Ako pronađete sebe u nekoj od oblasti, postavite sebi pitanje: Da li me ono za šta se držim zaista čini srećnim i pomaže mom rastu?

Primeri specifičnih oblasti gde bi otpuštanje moglo biti ključ za pronalaženje više mira, radosti i ispunjenja:

Veze

Lako je ostati u vezama duže nego što bi trebalo—bilo da je to romantična veza, prijateljstvo, ili čak profesionalna veza. Ponekad se držimo iste jer nam je poznata, ili se bojimo biti sami. Ali ostajanje u vezi koja vam više ne daje podršku, razumevanje i ljubav može naneti više štete nego koristi. Ako vas veza više iscrpljuje nego što vas ispunjava, postavite sebi pitanje: „Držim li se ove veze iz straha od nepoznatog, straha od samoće, ili zato što zaista dodaje vrednost mom životu i podržava moj rast?”

Materijalne stvari

Da li se držite za stare stvari dugo nakon što su prestale da vam koriste? Često vezujemo sentimentalnu vrednost za predmete, verujući da zadržavanjem tih stvari nekako čuvamo uspomene na osobu kakvi smo nekada bili. Ali evo u čemu je stvar: fizička i emocionalna zagušenja nas sprečavaju da živimo potpuno u sadašnjosti.

Zamislite, na primer, da otvorite ormar i vidite samo stvari koje volite i koje koristite—koliko bi to bilo oslobađajuće? U svakom aspektu vašeg života, pa i oslobađanje od materijalnih stvari koje vam više ne služe omogućava vam da živite sa više namere, fokusirajući se na ono što je zaista važno.

Stara uverenja

Ovo može biti jedan od najsloženijih aspekata puštanja. Svi mi imamo uverenja u koja smo verovali godinama, možda čak i čitav život, i ta uverenja su oblikovala našu sliku o svetu i o nama samima. Međutim, šta se dešava kada ta uverenja više nisu u skladu s onim što postajemo? Na primer, možda ste godinama živeli uvereni da niste kreativni, da niste dovoljno sposobni ili da uspeh mora izgledati na tačno određen način kako su vam to društvo ili porodica predstavili. Međutim, držanje za takva, zastarela uverenja može ograničiti vaš rast.

Šta bi se desilo ako biste izazvali ta uverenja? Na primer, šta ako ste oduvek verovali da morate zadovoljiti sve zahteve ljudi u vašem okruženju čak i po cenu svoje dobrobiti? Međutim počinjete da primećujete da vas to uverenje ne samo iscrpljuje, već vas i sprečava da postavite zdrave granice, što je ključno za vašu sreću i unutrašnji mir. Izazivanje starih uverenja ne znači da odbacujete sve što ste ranije verovali, već čin otvaranja ka novim mogućnostima, ka rastu i promeni koja je u skladu s osobom koja ste danas, a ne s osobom kakva ste nekada bili.

Strah

Strah nas drži zarobljenim u obrascima koji nam više ne koriste. Bilo da je to strah od neuspeha, odbijanja ili nepoznatog, sprečava nas da preduzmemo rizike koji bi nas mogli dovesti do ispunjenijeg života.

Zapitajte se: Šta bi se desilo kada bih se suočio sa tim strahom umesto da mu dozvolim da me kontroliše? Ponekad je jedini način da prevaziđemo strah upravo taj da prođemo kroz njega. Možda se plašite pokretanja nove karijere, prekida toksične veze, ili da progovorite u svoje ime. Šta god da je, jači ste nego što mislite, suočite se sa strahom jer vas sa druge strane čeka sloboda.

Kajanje

Svi nosimo u sebi neka kajanja—situacije koje bismo voleli da smo drugačije rešili, ili propuštene prilike koje ne možemo vratiti. Međutim, držanje za ta kajanja nas vezuje za prošlost i sprečava da u potpunosti živimo u sadašnjem trenutku. 

Na primer, možda žalite što niste ranije pratili svoju strast ili što niste iskoristili neku priliku koja vam je bila pred nosom. Umesto da trošite energiju razmišljajući o tome šta je moglo biti, iskoristite kajanje kao pokretač za akciju koju možete preduzeti sada. Promenom perspektive, kajanje može da vas usmeri ka napretku, umesto da vas vuče nazad. Na ovaj način prestaje da bude teret i postaje alat za lični rast i razvoj.

Negativan unutrašnji dijalog

Često smo sami sebi najgori kritičari, držeći se za negativna uverenja o sebi koja nisu tačna. Unutrašnji glas može vam govoriti da niste dovoljno dobri, dovoljno pametni ili dovoljno hrabri. Ali istina je da su to samo priče koje ste sami sebi ispričali. One ne moraju definisati ko ste ili gde idete.

Zamislite kad bi ste počeli da pričate sebi novu priču—onu u kojoj ste sposobni, vredni i zaslužujete dobre stvari. Oslobađanjem od negativnog unutrašnjeg dijaloga možete transformisati način na koji vidite sebe i kako se predstavljate svetu.