Kako prekinuti potrebu za tuđom validacijom i početi sebe vrednovati
Pamtim periode kada sam tražila odobravanje drugih bilo da je u pitanju deljenje ideje na poslu ili biranje garderobe za večernji izlazak, uvek bih se zapitala: „Šta će oni misliti?“ Danas iako manje još uvek se ponekad desi da razmišljam na ovaj način. Ova potreba za validacijom nije uvek bila očigledna, ali je tiho uticala na moje odluke i oblikovala moj pogled na sebe i moju vrednost. Trebale su mi godine da shvatim da konstantna potraga za tuđim odobravanjem nije bila bezazlena navika—ona me je sprečavala u nečemu mnogo važnijem: da naučim da verujem sebi.
Možda ste prepoznali negde sebe, da vam se desilo ili se dešava da merite svoju vrednost na osnovu toga kako vas drugi vide. Želimo da budemo prihvaćeni, voljeni i vrednovani, pa tražimo spoljašnje znakove potvrde da radimo stvari “kako treba”. Pogotovo u ovom digitalnom dobu opsesivno proveravamo društvene mreže, čekamo lajkove i komentare, očajnički tražeći potvrdu da vredimo. I kada drugi izraze neslaganje ili kritiku, to nas pogađa još jače jer smo im upravo mi dali tu moć.
Međutim, kada vrednujemo sebe kroz tuđe oči, predajemo kontrolu nad sopstvenom srećom jer spoljašnja validacija postane glavni izvor naše vrednosti. Put do prave vrednosti počinje upravo učenjem da verujemo sebi i da vrednost tražimo unutar sebe, a ne spolja.
Sa zavisnošću od drugih za potvrdu naše vrednosti, postajemo anksiozni pa čak i depresivni. Bez unutrašnjeg samopouzdanja, pravimo više grešaka, teže se koncentrišemo i stalno se osećamo nesigurno. To vremenom postaje iscrpljujuće. A kada se naše samopouzdanje oslanja na tuđe odobravanje, lako upadnemo u ponašanja koja namerno ili nenamerno odbijaju druge, signalizirajući im: “Moja vrednost zavisi od tebe jer mi je potrebno da mi kažeš da sam dovoljno dobar/a.” Ovako živeti nije održivo.
Ali ako prepoznajemo ovu potrebu za tuđom validacijom dobra je vest da nismo doživotno osuđeni tako da živimo, već uz rad na sebi to možemo da promenimo. Iako spoljašnja validacija može biti prijatna, ona treba da bude dodatak samovalidaciji, a ne njena zamena. Cilj je izgraditi unutrašnji osećaj vrednosti sa kojim vas neće poremetiti svaki spoljašnji komentar.
Psihološki koreni potrage za validacijom
Potreba za validacijom duboko je ukorenjena u ljudskoj prirodi. Mi smo društvena bića, a naši mozgovi su programirani da traže prihvatanje i odobravanje. U današnjem hiper-povezanom svetu, ova prirodna sklonost pojačana je do neviđenih razmera. Sa stalnim naletima pažljivo osmišljenih postova na društvenim mrežama i pritiskom da predstavimo savršenu sliku o sebi, lako upadamo u zamku traženja spoljašnje validacije.
Mnogi od nas nesvesno upadaju u ovaj ciklus. Osvežavamo svoje telefone, čekajući lajkove ili komentare, nadajući se trenutnom podizanju samopouzdanja. Ali, po koju cenu? Juriti za spoljašnjim odobravanjem odvlači nas dalje od onoga što smo mi zaista, od autentičnosti.
Zašto Tražimo Validaciju?
Potreba za tuđom validacijom često je duboko ukorenjeno ponašanje koje može biti teško promeniti. Može da datira još iz detinjstva, društvenih pritisaka ili potrebe za pripadanjem. Još od malih nogu, mnogi od nas su naučili da odobrenje znači uspeh—bilo da je to pohvala za dobre ocene ili kasnije priznanje na poslu. Vremenom, ovaj obrazac može stvoriti zavisnost od spoljašnje povratne informacije kako bismo se dobro osećali u vezi sa sobom.
Ali kada naša vrednost zavisi od tuđih mišljenja, nalazimo se na nestabilnom terenu. Jednog trenutka se osećamo sjajno jer nas je neko pohvalio, a sledećeg sumnjamo u sebe jer nismo dobili očekivanu reakciju. To je emocionalni tobogan koji nas ostavlja zavisne od snaga koje su izvan naše kontrole.
Cena potrage za validacijom
Kada stalno tražimo spoljašnje odobravanje, utišavamo sopstveni glas. Toliko smo fokusirani na to šta drugi misle da zaboravljamo da se zapitamo: “A šta ja mislim?” Vremenom, ovo ima svoju cenu koja se manifestuje na više načina:
Donosimo neautentične odluke: Umesto da donosimo odluke zasnovane na sopstvenim željama, donosimo ih da bi zadovoljili druge, što nas odvlači od vlastitih potreba.
Nisko samopouzdanje: Što više zavisimo od drugih tj. njihove potvrde naše vrednosti, to više sumnjamo u sopstvenu intuiciju, i postajemo nesigurniji.
Povećana emocionalna iscrpljenost: Konstantna potreba za odobravanjem postaje naporna, ostavljajući nas emocionalno iscrpljenim i često ogorčenim zbog napora koji ulažemo.
Pogled na sebe svojim očima
Odmah na početku da razjasnimo da samokritika, upoređivanje s drugima, umanjivanje svojih potreba i perfekcionizam nisu oblici samovalidacije. Zapravo, oni rade suprotno—hrane sumnju i nesigurnost pa samim tim dodatno pojačavaju potrebu za spoljašnjom validacijom.
Samovalidacija je proces u kojem sami sebi dajemo potvrdu i priznanje koje inače tražimo od drugih. To je praksa prepoznavanja sopstvene vrednosti, bez obzira na spoljašnja mišljenja. Kako bi ste prestali da zavisite od spoljašnje validacije, počnite da praktikujete sledeće:
Ohrabrite sebe: Saslušajte, ohrabrite i podržite sebe, jednako kao što bi ste dragog prijatelja.
Prepoznajte svoje snage i napredak: Uočite vase znanje, veštine i sposobnosti. Prepoznajte šta ste sve do sad postigli, čak i male pobede, i dajte sebi priznanje.
Prihvatite svoja osećanja: Nemojte potiskivati ili umanjivati svoja osećanja—dozvolite sebi da ih doživite bez osuđivanja.
Prioritizujte svoje potrebe: Stavljajte sopstveno blagostanje na prvo mesto kad god ste u mogućnosti, priznavajući da su i vaše potrebe važne.
Budite ljubazni prema sebi: Praktikujte samosaosećanje, naročito kada ne ispunite sopstvena očekivanja.
Prihvatite svoja ograničenja: Prihvatite da ste ljudsko biće sa nesavršenostima i greškama, i da je to u redu.
Kako Validirati Sebe?
Samovalidacija je veština, kao i svaka veština, zahteva praksu. Na početku vam neće biti prirodno, posebno ako ste godinama zavisili od tuđeg odobravanja. Ali sa vremenom i svesnom namerom, postaće instiktivna. Počnite polako—težite da svakog dana kažete ili učinite jednu stvar kojom ćete vrednovati sebe. Kada vam to postane udobno, povećajte broj. Što više budete vežbali, to ćete manje tražiti spoljašnje odobravanje i postati otporniji na tuđa mišljenja.
Evo jednostavnog procesa u četiri koraka koji će vam pomoći da počnete:
1. Obratite pažnju kako se osećate i šta vam je potrebno.
Prvi korak u samovalidaciji je svesnost. Obratite pažnju na svoja osećanja i prepoznajte svoje potrebe. Na primer, možda se osećate iscrpljeno nakon dugog dana i shvatate da vam je potrebno malo mira da se opustite. Osvestite taj trenutak i priznajte sebi to osećanje. “Osećam se iscrpljeno. Potreban mi je trenutak za sebe.”
2. Prihvatite svoja osećanja i potrebe bez osuđivanja.
Ključ ovde je da pustite svoja osećanja da postoje bez pokušaja da ih potisnete ili da ih osuđujete. Dajte sebi dozvolu da osećate upravo onako kako se osećate. Ako ste uznemireni ili frustrirani, u redu je to priznati. Recite sebi: “Normalno je osećati se preopterećeno posle stresnog dana. Odvojiti vreme samo za mene je tačno ono što mi treba.”
3. Ne poistovećujte se previše sa svojim emocijama.
Dok je prihvatanje svojih osećanja važno, jednako je važno ne dopustiti im da vas definišu. Postoji razlika između “Osećam se ljuto” i “Ja sam ljut/a.” Kod prvog prepoznajete emociju, dok kod drugog dopuštate da postane deo vašeg identiteta. Setite se, osećanja su privremena—ona dolaze i odlaze. Priznajte ih, ali nemojte im dozvoliti da definišu ko ste vi.
4. Budite dosledni sa praksom.
Samovalidacija je mišić koji ćete izgraditi vremenom. Što više vežbate, to će vaš osećaj sopstvene vrednosti postati jači. I kako postajete bolji u validaciji sebe, počećete da primećujete nešto neverovatno—manje ćete zavisiti od drugih tj. od njihove potvrde vase vrednosti. Takođe postaćete svesniji situacija u kojima drugi pokušavaju da umanje vrednost vaših osećanja, i imaćete samopouzdanje da čvrsto stojite u svojoj istini—da verujete i slušate sebe.
Primeri Samovalidacije
Ohrabrivanje sebe u teškim vremenima
Zamislite da ste imali težak dan na poslu. Možda projekat nije išao kako treba, ili ste dobili kritike koje su vas ostavile iscrpljenim. Umesto da sumnjate u sebe, pokušajte da kažete: “Danas je bio težak dan, ali dao/la sam sve od sebe i ponosan/a sam na svoj trud. Jedan loš dan ne definiše mene niti moje sposobnosti.” Ova samovalidacija prepoznaje izazov koji se desio, ali vas takođe podseća na vašu vrednost i otpornost.
Prepoznavanje napretka
Možda radite na izgradnji nove navike, kao što je redovno vežbanje ili praktikovanje svesnosti. Lako je obeshrabriti se ako preskočite nekoliko dana ili ne vidite trenutne rezultate. Zato je važno slaviti male pobede. Recite sebi: “Možda nisam još tamo gde želim da budem, ali napravio/la sam napredak i na to sam ponosan/a. Svaki korak napred se računa.” Ovakav pristup vam pomaže da fokus premestite sa perfekcionizma na napredak, što je na duže staze održivije.
Validacija svojih osećanja u vezama
Recimo da ste povređeni nakon svađe s prijateljem. U prošlosti bi možda odbacili svoja osećanja, govoreći sebi da preterujete. Ali samovalidacija vam omogućava da poštujete ta osećanja. Možete reći: “U redu je što se osećam povređeno. Moja osećanja su validna i važno je da ih priznam. Mogu da uzmem vreme da to obradim i shvatim, pre nego što odlučim kako dalje.” Ovaj pristup pomaže vam da ostanete prizemljeni u svojoj emocionalnoj stvarnosti, umesto da je odbacujete.
Prihvatanje svojih nesavršenosti
Zamisli situaciju u kojoj ste napravili grešku na poslu ili u ličnom projektu. Nagon da sebe kritikujete može biti jak, ali samovalidacija dolazi s ljubaznošću. Možete da kažete: “Napravio/la sam grešku, ali to me ne čini neuspešnim/om. Svi greše, a mogu i da naučim važnu lekciju iz ovog iskustva. Još uvek sam sposoban/a i kompetentan/na, čak i kad stvari ne idu savršeno.” Ova vrsta saosećajnog govora može transformisati način na koji se odnosite prema svojim nesavršenostima.
Potvrđivanje svojih granica
Možda ste odlučili da postavite granicu u prijateljstvu ili na poslu i osećate se nelagodno zbog toga. Brinete se da li ste bili previše oštri ili ne ljubazni, iako ste birali reči i potrudili se da to uradite na najbolji mogući način. Umesto da sumnjate u sebe, možete potvrditi svoju odluku razmišljajući na ovaj način: “U redu je što postavljam granice kako bih zaštitio/la svoje vreme i energiju. Nisam odgovoran/na ako se drugima nije svidela moja odluka, ali mi je važno da se u ovom momentu pobrinem za sebe.” To vam pomaže da pojačate samosvest da briga o sebi nije nešto zbog čega se trebate izvinjavati.
Prioritizovanje svojih potreba
Zamislite da ste odbili poziv za društveni događaj jer se osećate emocionalno iscrpljeno. U prošlosti bi možda ipak otišli, brinući se da ne razočarate druge. Ali sada, pošto praktikujete samovalidaciju reći ćete sebi: “Trebam odmor, i to je u redu. Nije sebično brinuti o svom mentalnom zdravlju. U redu je da kažem NE kada mi je potrebno punjenje baterija.” Ovaj mali čin samobrižljivosti može napraviti veliku razliku u razumevanju kako se osećate i kako ćete se kasnije odnositi prema drugima.
Zaključak
Samovrednovanje nije nešto što vam drugi mogu dati ili oduzeti—ono dolazi iznutra, ukorenjeno u istini da ste po svojoj prirodi vredni. Verujte sebi. Odgovori koje tražite su uvek bili tu—samo ste trebali da ih čujete.
Zamislite kako bi se vaš život promenio kada bi ste prestali da se oslanjate na tuđe odobravanje i počeli da verujete sebi. Možda bi ste počeli da sledite strast koju ste dugo odlagali, ili bi konačno našli hrabrosti da postavite granice. Bez konstantne potrebe za tuđim vrednovanjem, donosili bi ste odluke koje su u skladu sa vašim željama i vrednostima, a ta promena bi vam donela osećaj slobode i samopouzdanja.
Zato, možete uvažavati tuđa mišljenja, ali ne dozvolite da njihovo odobravanje vodi i određuje vaše odluke. Zapamtite: vaša vrednost ne zavisi od tuđeg mišljenja. Vi ste dovoljno vredni baš takvi kakvi jeste.
Izvor: