Kako da znate da li prolazite krizu identiteta i kako da pronađete put ka sebi?
Koliko zaista poznaješ sebe? Da li jasno znaš ko si, u šta veruješ, šta ti je zaista važno? Možeš li sa sigurnošću reći šta osećaš, šta želiš, kuda ideš?
Možda primećuješ da se tvoje misli, želje i prioriteti menjaju, ali ne znaš kako da ih objasniš ni sebi, ni drugima. Kao da se polako udaljavaš od sopstvene suštine, a odluke koje donosiš više ne deluju kao tvoje. Ciljevi koji su te nekada pokretali sada ti izgledaju maglovito, a snovi koje si gradila više ne bude istu strast.
Ako ti je ovo poznato, moguće je da prolaziš kroz krizu identiteta – period unutrašnjeg preispitivanja koji, iako zbunjujuć, može postati prilika da se povežeš sa sobom na dubljem nivou.
Osećaj nesigurnosti u sopstveni identitet nije retkost. Naprotiv, razvojni psiholog i psihoanalitičar Erik Erikson tvrdio je da većina ljudi prolazi kroz više kriza identiteta tokom života. Prema njemu, svaka od tih kriza je prelomni trenutak – prilika da se ili ponovo pronađete i rastete, ili da ostanete izgubljeni.
Kriza identiteta nije znak slabosti – ona je deo rasta. Možda vam sada deluje kao nešto zastrašujuće, ali zapravo je prilika da se oslobodite svega onoga što više ne pripada vašoj priči i pronađete ono što jeste zaista vaše.
Šta je kriza identiteta?
U psihologiji, kriza se često definiše kao intenzivan osećaj unutrašnjeg previranja koji nastaje kada doživimo promenu za koju se osećamo nespremno. Iako reč kriza obično nosi negativnu konotaciju, ona može biti i prilika za rast, preispitivanje i otkrivanje dubljih slojeva sopstvene ličnosti.
Kriza identiteta javlja se kada uporno preispitujemo ko smo, šta želimo i u kom pravcu se krećemo. Može se dogoditi u bilo kom periodu života – tokom adolescencije, u dvadesetim, nakon značajnih promena poput završetka škole, promena karijere, roditeljstva ili gubitka voljene osobe. Nekada dolazi i bez vidljivog spoljašnjeg okidača, kao tihi unutrašnji glas koji nas iznova pita: “Da li je ovo zaista moj život?”
Možda osećaš da se tvoj svet menja brže nego što možeš da ga pratiš. Možda stvari koje su ti nekada bile važne sada ti deluju beznačajno. Ili možda jednostavno ne prepoznaješ osobu koja si sada.
Poznati psiholog i psihoanalitičar Erik Erikson isticao je da su krize identiteta prirodan i neizbežan deo razvoja. Prema njemu, svaka životna faza donosi novi izazov koji oblikuje naš osećaj sebe, samopouzdanje i odnose s drugima.
Ako si se ikada zapitala: “Zašto mi je sada sve tako teško?” – Eriksonova teorija ti može pomoći da bolje razumeš kroz šta prolaziš jer prema njemu, naš život prolazi kroz osam razvojnih faza, a svaka nosi svoj jedinstveni izazov.
Osam faza razvoja prema Eriksonu
1. Poverenje vs. Nepoverenje (period odojčeta, 0-2g)
Kao bebe, učimo da li je svet sigurno mesto. Ako naši roditelji brinu o nama s ljubavlju i doslednošću, razvijamo poverenje u ljude i život. Ali ako su naši prvi odnosi nesigurni ili nepouzdani, možemo razviti strah i teškoću u poveravanju drugima.
2. Autonomija vs. Sram i sumnja (rano detinjstvo, 2-3g)
U ovom periodu dete istražuje svet i razvija osećaj nezavisnosti. Ako ga roditelji podržavaju, osećaće se sigurno u svojim odlukama. Ako ga previše kritikuju ili sputavaju, može razviti sram i sumnju u sopstvene sposobnosti.
3. Inicijativa vs. Krivica (predškolski uzrast, 3-5g)
Deca u ovom periodu postaju znatiželjna, istražuju i postavljaju pitanja. Ako im se dozvoli sloboda, razvijaju inicijativu i sigurnost u svoje ideje. Ako ih često kritikuju ili guše njihovu radoznalost, mogu razviti osećaj krivice i nesigurnost u izražavanju svojih želja.
4. Marljivost vs. Inferiornost (školski uzrast, 6-11g)
U ovom periodu razvijamo osećaj postignuća. Ako nas okruženje podržava i prepoznaje naš trud, osećamo se sposobnim i vrednim. Ako nas upoređuju sa drugima ili ne vrednuju naš rad, možemo razviti osećaj inferiornosti i nesigurnosti.
5. Identitet vs. Zbunjenost u ulozi (adolescencija, 12-18g )
Ovo je ključno doba kada se pitamo: Ko sam ja? Tinejdžerski period je pun eksperimentisanja sa vrednostima, ulogama i ciljevima. Ako dobijemo prostor da istražujemo i otkrijemo šta nam odgovara, izgradićemo jasan identitet. Ali ako osećamo pritisak da budemo nešto što nismo, bićemo zbunjeni i nesigurni u vezi toga ko želimo da postanemo.
6. Intimnost vs. Izolacija (mlado odraslo doba, 19-40g)
U ovoj fazi, naš fokus prelazi na stvaranje dubljih odnosa – prijateljskih, porodičnih i ljubavnih. Ako smo razvili jasan osećaj identiteta, lakše ćemo graditi zdrave odnose. Ako nismo sigurni ko smo, može nam biti teško da se otvorimo drugima, što može dovesti do osećaja usamljenosti i izolacije.
7. Generativnost vs. Stagnacija (srednje godine, 40-65g)
Ovo je period kada počinjemo da razmišljamo o svom doprinosu svetu. Ljudi koji nalaze smisao u onome što rade – bilo kroz karijeru, roditeljstvo ili neki vid stvaranja – osećaju generativnost, odnosno da grade nešto veće od sebe. Oni koji se ne osećaju ispunjeno mogu se zaglaviti u osećaju stagnacije i besmisla.
8. Integritet vs. Očaj (staro doba, 65+)
Kako starimo, dolazi vreme refleksije. Oni koji su živeli u skladu sa sobom osećaju mir i zadovoljstvo. Oni koji su propustili prilike ili živeli po tuđim očekivanjima mogu osetiti žaljenje i očaj.
Svaka od ovih faza oblikuje naš osećaj identiteta i svrhe. Možda si sada u fazi kada preispituješ svoje izbore, odnose, karijeru ili životni pravac. Možda osećaš pritisak da doneseš brze odluke, ali ne znaš šta je zaista ispravno za tebe. I to je u redu, jer kako Erikson tvrdi, svaki izazov nosi mogućnost za rast. Zato u ovom momentu ne postavljamo pitanje, da li ćeš proći kroz krizu identiteta, već kako ćeš je iskoristiti da postaneš još autentičnija verzija sebe.
Zašto dolazi do krize identiteta i koji su mogući okidači?
Različiti faktori mogu da budu okidači za ovu krizu. Obično je pokreće neka promena – spoljašnja ili unutrašnja – koja nas uzdrma toliko da više ne prepoznajemo sebe na način na koji smo navikli. Nekada je to tiho i postepeno, gotovo neprimetno. A nekada kao da se čitav svet promeni u trenu, ostavljajući nas u vrtlogu sumnji i pitanja na koja nemamo odgovore.
Jedan od najčešćih okidača su životne promene. Završetak škole, promena posla, selidba u novi grad, brak, razvod, roditeljstvo, gubitak voljene osobe – svaki od ovih trenutaka može nas naterati da se preispitamo. Kad se nešto što nam je bilo poznato i sigurno promeni, često se pitamo: Ko sam ja sada, u novim okolnostima? Možda ste godinama vredno gradili karijeru i sada, nakon promene posla, ne znate kako da se definišete.
Još jedan snažan faktor je pritisak društva. Koliko puta ste doneli odluku ne zato što ste to stvarno želeli, već zato što je to bilo “očekivano”? Od malih nogu učimo šta je “prihvatljivo”, kakvi treba da budemo, šta se smatra uspehom. Ako ste se ikada osećali da morate da se uklapate u neki kalup samo zato da bi bili prihvaćeni, znate koliko je lako izgubiti kontakt sa sopstvenim željama i vrednostima. Možda su vam nekada rekli da ste “previše”, da “niste dovoljno dobri”, da “morate biti drugačiji da bi bila voljeni”. Godinama se trudili da budete ono što mislite da treba, dok jednog dana niste shvatili da više ne znate ko ste zapravo.
Kao sledeći okidač dolazi poređenje sa drugima. Živimo u vremenu kada nam društvene mreže neprestano prikazuju “savršen život” drugih ljudi – njihove uspehe, putovanja, savršene karijere, besprekorne veze. Upoređujemo se, nesvesno merimo sopstvene korake u odnosu na tuđe. I pre nego što shvatimo, počinjemo da sumnjamo u svoj put, u sopstvene odluke, u tempo kojim se krećemo kroz život.
Ponekad, ono što nas najviše zbunjuje nije spoljašnja promena, već unutrašnji rast. Možda ste primetili da više ne rezonujete sa starim vrednostima, da vas stvari koje su vas nekada motivisale više ne pokreću na isti način. Problem upravo nastaje kada se grčevito držimo stare verzije sebe, a osećamo da smo spremni za nešto novo. Ovaj osećaj nesklada može biti intenzivan – kao da pokušavate da obujete cipele koje su vam nekada savršeno pristajale, ali sada ste ih prerasli. Možete ih i dalje nositi, ali svaki korak postaje neprijatan, steže vas, sputava. Umesto da pokušavate da se uklopite u staru formu, možda je vreme da kreirate novu, onu koja je u skladu sa osobom kakva ste postali.
Jedan od najčešćih uzroka krize identiteta je gubitak identiteta kroz životne uloge. Tokom godina, nesvesno počinjemo da se definišemo kroz ono što radimo, kroz to kako nas drugi vide i kroz uloge koje igramo – kao student, kao profesionalac, kao roditelj, kao partner.
Ako ste bili posvećeni vezi ili braku, možda ste toliko dugo bili „deo para“ da ste zaboravili kako izgleda biti “samo ti”. Ako se odnos promenio ili završio, možete osetiti prazninu, kao da više ne znate ko ste bez te povezanosti. Možda ste godinama gradili karijeru, postizali uspeh u svom poslu, a sada kada ste napravilai pauzu ili promenili pravac, ne znate kako da se definišete van te profesije. Možda ste godinama bili u ulozi roditelja, u potpunosti posvećeni deci, a sada kada su deca odrasla i manje zavise od vas, ostaje pitanje: Ko sam ja sada, kada više nisam u toj ulozi svakog dana?
I konačno, jedan od najtiših, ali najmoćnijih uzroka krize identiteta dolazi kada stalno stavljamo potrebe drugih ispred svojih. Kada godinama ugađate drugima, pokušavate da se uklopite, da budete podrška, da budete ono što se od vas očekuje – možete izgubiti kontakt sa sopstvenim željama i potrebama. Počinjete misliti da niste važni. Da vaši snovi mogu da sačekaju. Da je ono što osećate manje vredno. I onda, jednog dana, shvatite da ste zanemarili sebe do te mere da više ne znate ni šta želite, ni šta vas čini srećnim.
Kako da znate da li prolazite kroz krizu identiteta?
Kriza identiteta ne dolazi uvek glasno i dramatično. Ponekad se prikrada tiho, kao blagi osećaj nelagode – kao da nešto u vašem životu više ne funkcioniše kako bi trebalo, ali još ne znate tačno šta. A nekada, promena dolazi snažno i naglo, kao da vam je neko iznenada pomerio tlo pod nogama.
Možda se upravo sada pitate: „Da li je ovo kroz šta prolazim samo loš period ili nešto dublje?“, “Da li ja imam krizu indentiteta?”
Ako trenutno ne možete da definišete odgovor na ovo pitanje pročitajte sledeće opise i proverite da li prepoznajete sebe u nekim od sledećih stanja:
- Stvari koje su vas nekada ispunjavale sada vam deluju dosadno ili besmisleno. Posao koji ste voleli sada vam izaziva frustraciju. Hobi koji vam je nekada donosio radost sada vas ne motiviše. Odjednom, ono što je nekada činilo da se osećate živima sada vam deluje kao prazna rutina.
- Uporno imate osećaj neispunjenosti ili nezadovoljstva, čak i kada sve spolja izgleda „kako treba“. Možda imate stabilan posao, porodicu, prijatelje – ali negde duboko u sebi osećate da nešto nedostaje, iako ne znate tačno šta.
- Ne možete se osloboditi osećaja nesigurnosti o tome ko ste. Možda ste ranije imali jasan osećaj sebe, ali sada osećate kao da ste izgubili kompas. Kao da pokušavate da se prepoznate u sopstvenom životu, ali se nekako vaša slika ne uklapa.
- Često se pitate: „Koji je smisao svega što radim?“ Možda ste nekada bili sigurni u svoje izbore, ali sada često preispitujete svrhu svojih postupaka, odnosa i obaveza. Pitate se da li vam to zaista donosi sreću ili samo radite rutinski ono što se od vas očekuje.
- Sve češće razmišljate o prolaznosti vremena i o tome da možda propuštate život. Možda ste svesni da godine prolaze brže nego što biste želeli i osećate teskobu pri pomisli na to koliko vam je vremena ostalo da ostvarite ono što želite.
- Ne možete se osloboditi osećaja da ste možda doneli pogrešne životne odluke. Nekada ste bili sigurni u svoje izbore, ali sada se sve češće pitate: „Da li sam izabrala pravi put?“ Možda se čak bojite da je prekasno da nešto promenite.
- Borite se sa donošenjem odluka o budućnosti. Možda imate osećaj da stojite na raskrsnici, ali ne možete da odlučite kojim putem da krenete. Svaka opcija deluje istovremeno privlačno i zastrašujuće, ostavljajući vas zaglavljene između želje za promenom i straha od nepoznatog.
Ako ste se prepoznali u nekim od ovih stanja, znajte da kriza identiteta nije znak slabosti ili neuspeha. Naprotiv, to može biti ključni trenutak vaše unutrašnje transformacije.
Zamislite svoj identitet kao staru kuću u kojoj ste proveli mnogo godina. Zidovi su istrošeni, temelji nisu baš stabilni, a stil vam više ne odgovara. Možda ste se vezali za tu kuću jer ste u njoj proveli mnogo vremena, ali osećate da ne odražava ko ste vi sada. Ako želite prostor u kojem ćete se osećati kao kod kuće, prvo morate srušiti ono što vam više ne služi.
Da, taj proces može biti težak. Može izazvati prašinu, nered, nesigurnost, pa čak i trenutke kada se pitate da li ste uopšte trebali da započnete promenu. Ali kada se završi? Ono što ste izgradili biće mnogo snažnije, autentičnije i lepše nego pre. Jer će da odražava ono što ste vi sada.
Kako iskoristiti krizu identiteta i pronaći put ka sebi?
Kada prolazite kroz krizu identiteta, može vam se činiti kao da lutate bez pravca, kao da pokušavate da pronađete put u magli. Ali čak i u tim trenucima nesigurnosti, postoje koraci koji vam mogu pomoći da se ponovo povežete sa sobom, da oslušnete sopstvene potrebe i otkrijete ko si u ovom trenutku svog života.
I znajte da sa svakim malim korakom, svakim iskrenim pitanjem, svakom novom odlukom – otkrivate deo slagalice koji vas vodi bliže sebi.
1. Vratite se sebi kroz introspekciju
Često definišemo sebe kroz uloge koje igramo – ćerka ili sin, prijatelj, partner, radnik, kolega, roditelj. Ali ko si ti bez svih tih etiketa? Šta te pokreće, kada niko ništa ne očekuje od tebe?
Započni iskren razgovor sa sobom. Možeš sebi postaviti pitanja poput:
- Ko sam ja, nezavisno od uloga koje igram u životu?
- Šta me zaista ispunjava?
- Koje vrednosti su mi toliko važne da ne želim da ih kompromitujem?
- Kako bih provodio/la dane kada bih mogao/la da živim potpuno po svom?
Bilo bi dobro da počnete da pišete žurnal jer vam može pomoći da sredite misli i otkrijete obrasce u svojim razmišljanjima. Možda ćete primetiti da se neka pitanja ponavljaju ili da vas nesvesno nešto vuče ka određenim interesovanjima i vrednostima.
2. Prihvatite da je identitet fluidan
Možda mislite da morate imati sve odgovore odmah. Da jasno definišete ko ste i šta želite, jednom i zauvek. Ali identitet nije nešto uklesano u kamen. On raste, menja se i razvija zajedno s tobom.
Osoba koja ste danas nije ista ona od pre pet godina. I to je skroz prirodno, čak i poželjno. Životne okolnosti se menjaju, tvoje vrednosti evoluiraju, ono što ti je nekada bilo važno možda sada više nema isti značaj. I umesto da se grčevito držiš starih verzija sebe, samo zato što si ih nekada smatrala ispravnim, sada možeš sebi dozvoliti da istražiš šta ti u ovoj životnoj fazi zaista prija.
Umesto da se borite protiv promene, možete je posmatrati kao priliku da istražite nove delove sebe. Umesto da se pitate „Zašto više nisam ista?“, bolje pitaj: „Ko postajem sada?“ Ova promena perspektive može ti doneti slobodu. Jer ti ne gubiš sebe – ti se razvijaš.
3. Isprobajte nove stvari
Ako ne znate ko ste sada, možda još niste dali sebi priliku da istražite dovoljno. Nekada se ne pronalazimo u razmišljanju – već u delovanju.
Probajte novi hobi. Prijavite se na kurs koji vam deluje zanimljivo. Počnite da radite nešto što nikada ranije nisite. Otputujte na mesto gde nikada niste bili. Jer čak i najmanja promena u svakodnevnoj rutini može vam dati novi uvid u to šta vam prija, šta vam donosi radost, šta vas pokreće.
Nemojte čekati da „prvo otkrijete ko ste“ pa tek onda da nešto preduzmete. Kroz samu akciju ćete shvatiti šta vam odgovara, a šta ne.
4. Prekinite sa poređenjem
Vaš put je samo vaš. Možda vam se čini da svi drugi imaju jasne ciljeve, da su već „pronašli sebe“, da uspešno koračaju kroz život.
Ali istina je da niko zapravo ne zna sve odgovore. Samo što ljudi ne pričaju glasno o svojim nesigurnostima. Umesto da se poredite sa drugima, pokušajte da se uporedite sa sobom od pre šest meseci ili godinu dana. Utvrdite da li sada bolje razumete sebe. Da li donosite svesnije odluke? Ako je odgovor „da“, onda ste već na pravom putu.
5. Razgovarajte sa nekim kome verujete
Kada ste u sopstvenim mislima predugo, može vam biti teško sagledati stvari iz šire perspektive. Nekada vam je potreban glas spolja da vam pomogne da bolje vidite unutra.
Poverite se osobi kojoj verujete – prijateljici, članu porodice, terapeutu, mentoru. Ponekad, izgovaranjem svojih misli naglas, stvari počinju da imaju više smisla.
Ali birajte sagovornike pažljivo. Ne morate deliti svoje misli sa svima. Pronađite nekoga ko vas neće osuđivati, već ko će vam postavljati prava pitanja i pomoći da bolje razumete sebe. Nekog ko će vas iskreno i sa pažnjom saslušati.
6. Pusti ono što više ne odražava tebe
Nekada se držimo stvari iz prošlosti samo zato što su nam nekada bile važne. Ali ako osećate da nešto u vašem životu više nije u skladu sa vašim vrednostima – bilo da je to posao, odnos, način razmišljanja, stare navike – dozvolite sebi da ih otpustite.
Znam, nije lako pustiti ono što nam je nekada davalo osećaj sigurnosti. Ali ako osećate da vas nešto guši, ako osećate da to više niste vi, onda možda nije stvar u tome da ste „izgubili sebe“, već da ste prerasli staru verziju sebe.
7. Pronađi svrhu u malim stvarima
Ne morate odmah pronaći svoju veliku svrhu. Nemoj te sebi praviti pritisak ako do sad niste otkrili svoj poziv u životu.
Ponekad je dovoljno pronaći smisao u malim stvarima – u trenucima kada ste potpuno prisutni u razgovorima koji vas inspirišu, u nečemu što stvarate i ako je to samo zato što tebi prija.
Svrha ne mora uvek biti grandiozna. Nekada je svrha živeti autentično i u skladu sa sobom.
Zaključak:
Kriza identiteta je signal da ste spremni za promenu, da ste prerasli ono što ste nekada bili i da je vreme da otkrijete ko ste sada. To može biti najlepši proces kroz koji ćete proći – proces otkrivanja, istraživanja i prilagođavanja sebi. Umesto da je posmatrate kao problem koji treba rešiti što pre, pokušajte da je vidite kao priliku. Priliku da oslušnete sebe. Priliku da se oslobodite onoga što vam više ne služi. Priliku da izgradite život koji je autentično vaš.
Jer možda ste godinama sledili put koji vam više ne odgovara. Možda ste usvojili tuđe definicije uspeha, sreće i ispunjenja. Možda ste izgradili život koji je u nekom trenutku imao smisla, ali sada osećate da vas više ne odražava.
Ali sada znate da ne mora tako i ostati. Zato, izaberite promenu i pronađite autentičnu verziju sebe.
Izvori:
https://neurolaunch.com/identity-crisis-psychology-definition/
https://educationalpsyche.com/eriksons-theory-of-psychosocial-development/