7 znakova perfekcionizma i kako da ga prevaziđete
Da li ste se ikada zatekli kako iznova i iznova ponavljate neki zadatak, ne zato što nije bio dobro urađen, već zato što nije bio savršen? Ako je odgovor da, niste jedini. Perfekcionizam može izgledati kao blagoslov i prokletstvo istovremeno. S jedne strane, tera vas da težite izvrsnosti, podstiče vas da postavljate visoke standarde i radite vredno da ih ispunite. S druge strane, može vas zarobiti u ciklusu anksioznosti i sumnje u sebe, gde vam ništa što uradite nikada ne deluje dovoljno dobro.
Često čujemo da je težnja ka savršenstvu plemenit cilj, ali da li je to zaista tako? U kom trenutku težnja ka perfekciji prestaje da bude korisna i počinje da vas koči? Kako možete iskoristiti svoju želju za postizanjem najboljih rezultata, a da vas ona ne preplavi? Mnogi od nas se suočavaju s ovim pitanjima, bilo da smo perfekcionisti ili jednostavno pokušavamo da pronađemo ravnotežu.
Perfekcionizam nije samo želja za dobrim rezultatima; to je osećaj da je sve što nije savršeno neprihvatljivo. Ovakav način razmišljanja može dovesti do stalnog nezadovoljstva i straha od neuspeha, gušeći kreativnost i napredak što može lose uticati ne samo na vaše mentalno zdravlje, već i na vaše odnose, posao i opštu sreću.
Ako se pitate kako da se nosite sa zamkama perfekcionizma, ovaj blog vam može pružiti načine da prihvatite svoju želju za izvrsnošću, a da je ne pretvorite u izvor stresa ili frustracije. Jer, na kraju dana, nije stvar u tome da budete savršeni—stvar je u tome da budete najbolja verzija sebe, sa svim svojim nesavršenostima.
Šta je perfekcionizam?
U svojoj suštini, perfekcionizam je težnja ka idealu koji zapravo ne postoji. Težnja ka postizanju besprekornosti, postavljanju nemoguće visokih standarda koje u stvarnosti, niko ne može zaista dostići.
Dakle, šta je zapravo perfekcionizam? To je više od obične želje za dobrim rezultatima—radi se o postavljanju krutih, često nerealnih ciljeva kao i stavljanju ogromnog pritiska na sebe (a ponekad i na druge) da iste ostvarite. Može uticati na sve aspekte života, od toga kako se ponašate na poslu ili u školi, do vaših odnosa, fizičkog izgleda, pa čak i načina na koji obavljate svakodnevne zadatke.
Zamislite osećaj da morate postići savršen rezultat na svakom ispitu, održavati svoj dom svaki dan besprekornim ili svakodnevno izgledati savršeno. Ovi standardi nisu samo iscrpljujući, već su i nedostižni jer perfekcionizam obično predstavlja razmišljanje “sve ili ništa”, gde se sve što nije savršeno smatra neuspehom. Može vas navesti da izbegavate izazove iz straha da nećete uspeti, ili da se stalno poredite s drugima, često se osećajući nedovoljno dobrim.
Dve Strane Perfekcionizma
Imamo sa jedne strane pozitivan perfekcionizam ili težnju ka izvrsnosti koja se često vidi kao pohvalna, pa ipak ona može postati mač sa dve oštrice kada se dovede do ekstrema. Sa druge strane imamo negativni perfekcionizam koji vas može podstaći da postignete velike stvari, ali vas takođe može zarobiti u ciklusu stresa, odlaganja i samokritičnosti.
Postoji ključna razlika između težnje ka izvrsnosti i zahtevati perfekciju. Težnja ka izvrsnosti znači postavljanje visokih standarda i vredan rad na njihovom postizanju, što vodi ka uspehu, samopouzdanju i zadovoljstvu. Kod ove vrste perfekcionizma vi koristite svoje visoke standarde kao pokretačku snagu. Radi se o tome da budete organizovani, ambiciozni i motivisani željom da se poboljšate i rastete. Ljudi sa pozitivnim perfekcionizmom napreduju pred izazovima i gledaju na neuspehe kao na prilike za učenje i razvoj.
Međutim, kada zahtevate perfekcionizam to postaje ozbiljan problem. Negativni perfekcionisti su vođeni strahom od neuspeha, potrebom za odobrenjem i često dubokim osećajem nedostatka vrednosti. Postavljaju nemoguće standarde za sebe i kritikuju se kada ih ne ispune. Ova vrsta perfekcionizma obično je povezana sa negativnim ishodima kao što su anksioznost, depresija i mnogi drugi mentalni problemi. Umesto da se fokusiraju na rast i postignuća, negativni perfekcionisti su obuzeti strahom od grešaka i razočaravanja drugih.
Pravi izazov je znati kada vas potraga za izvrsnošću gura napred a kada vas sputava. Na kraju krajeva, ne treba da vam bude cilj postizanje savršenstva, već o prihvatanje vaše ljudskosti.
Tri vrste perfekcionizma
Naučnici su identifikovali tri glavne vrste perfekcionizma: usmeren na sebe, usmeren na druge i društveno propisan. Svaka vrsta ima svoje jedinstvene karakteristike i izazove:
Perfekcionizam usmeren na sebe odnosi se na postavljanje izuzetno visokih zahteva prema sebi. Ako ste perfekcionista usmeren na sebe, verovatno postavljate rigorozne standarde i sebi ste najstrožiji kritičar. Možda se u velikoj meri oslanjate na svoja postignuća kako biste se osećali vrednim i bili zadovoljni. Ova težnja može vas učiniti visoko motivisanim i savesnim, ali takođe može dovesti do opsesivnog razmišljanja, anksioznosti i stalne brige.
S druge strane, perfekcionisti usmereni na druge postavljaju visoke očekivanja prema onima oko sebe. To može uključivati vršenje pritiska na partnera, dete ili kolegu da ispune visoke standarde ili “isprave” ono što perfekcionista smatra manama. Na primer, perfekcionistički roditelj može stalno kritikovati akademski učinak svog deteta, verujući da je to jedini način da ga podstakne na uspeh. Ova vrsta perfekcionizma često dovodi do kontrolnog ponašanja, jer se fokus prebacuje sa usavršavanja na zahtevanje za perfekcijom od drugih.
Društveno orjentisan perfekcionizam odnosi se na verovanje da drugi očekuju da budete savršeni. Ako se prepoznajete u ovoj vrsti, možda osećate ogroman pritisak od strane društvenih, kulturnih ili porodičnih očekivanja. Ova očekivanja mogu biti internalizovana, posebno u okruženjima sa visokim pritiskom, kao što su konkurentne karijere ili rigorozni akademski programi. Konstantna potreba da ispunite zadate društvene standarde može biti opterećujuća, što dovodi do stresa i sagorevanja.
Prepoznavanje znakova perfekcionizma: Da li ste ovo Vi?
Ako se pitate da li ste perfekcionista, evo nekoliko ponašanja koja vam mogu pomoći da to preispitate:
Imate nerealne standarde Da li vam se čini da putovanje ima smisla samo ako stignete do vrha? To je znak perfekcionizma. Na primer, redovno vežbate, ali umesto da slavite svoj napredak koji je evidentan, fokusirani ste na postizanje specifičnog cilja u vezi težine ili kondicije. Kada ne postignete taj tačan cilj, imate osećaj da je sav trud bio uzaludan, iako ste napravili značajne korake napred.
Prokrastinirate Iznenađujuće je, ali perfekcionisti često imaju problem s odlaganjem obaveza. Nije zato što su lenji; to je zato što ih strah da ne mogu biti savršeni može paralizovati. Možda ste odlagali započinjanje projekta jer želite da sve bude savršeno od samog početka. Što se rok bliži, to se više osećate pod stresom, a ipak vam je teško da počnete jer ste zabrinuti kako da postignete savršenstvo.
Ruminirate Perfekcionisti se često zaglave u petlji opsesivnog razmišljanja zvanoj ruminacija. To znači da možda provodite sate ponavljajući razgovor u svojoj glavi, brinući se o nečemu što ste rekli ili niste rekli. Ili ne možete prestati da mislite na grešku koju ste napravili na poslu, čak i ako je bila mala. Ove nametljive misli mogu trošiti vaše vreme i energiju, ostavljajući vas mentalno iscrpljenim.
Visoko postavljate ciljeve Težnja ka visokim ciljevima je pohvalna, ali kao perfekcionista, može se činiti da igrate igru “sve ili ništa.” Čak i kada drugi hvale vaš trud, možda vam nikada ne deluje dovoljno. Možda ste proveli sate doterujući projekat na poslu, jer ste se fokusirali na jedan mali detalj koji nije išao po vašem planu. Iako dobijate pohvale od kolega, vi se i dalje osećate nezadovoljno, misleći da ste mogli bolje.
Veoma ste kritični Da li često primećujete svaku malu manu kod sebe i kod drugih? Perfekcionisti su skloni da stalno gledaju kroz lupu kada su u pitanju greške. Možda ste ispekli tortu za rođendan svog prijatelja. Umesto da uživate u slavlju, vi se fokusirate na nejednako nanetu glazuru. Dok svi ostali misle da izgleda sjajno, vi ste nezadovoljni zbog onoga što vidite kao očiglednu grešku.
Vodite se strahom Strah od neuspeha je veoma prisutan kod perfekcionizma. Pomisao na to da ne ispunite cilj može izgledati kao najgori mogući scenario. Zamislite da razmišljate o prijavi za novi posao, ali vas strah od odbijanja zadržava. Umesto da iskoristite priliku, vi ćete je svesno propustiti, brinući se da neuspeh u dobijanju posla znači da niste dovoljno dobri, a ustvari vi ste sami sebe u startu etiketirali kao takvog.
Defanzivni ste Da budemo iskreni niko ne voli da čuje da nije savršen—posebno ako ste perfekcionista. Zamislite da dobijete povratne informacije na poslu koje su namenjene da vam pomognu da se poboljšate. Umesto da ih shvatite kao konstruktivnu kritiku, vi postajete defanzivni, videći ih kao lični napad na svoje sposobnosti. Prihvatanje činjenice da niste savršeni može biti izazov, ali učenje da prihvatite nesavršenost je ključ za prevazilaženje perfekcionizma.
Prevazilaženje Perfekcionizma: Koraci Ka Zdravijem Načinu Razmišljanja
Lako je pomešati perfekcionizam sa pozitivnom osobinom—na kraju krajeva, šta je loše u tome da želite da uradite najbolje što možete? Ali kada potraga za perfekcijom postane sveobuhvatna, može biti više teret nego snaga. Ako se zateknete da postavljate nemoguće visoke standarde i onda se osećate frustrirano kada ih ne možete ispuniti, vi se suočavate s perfekcionizmom.
Perfekcionizam nije samo u tome da imate dobru radnu etiku; često je duboko povezan s načinom na koji gledamo na sebe i na našu vrednost. Ako ste ikada osećali da se vaša vrednost meri isključivo vašim postignućima, ili ako vas anksioznost tera da težite ka besprekornosti u svemu što radite, onda znate koliko to može biti iscrpljujuće. Vremenom, ova neumorna potraga može iscrpiti vaše samopouzdanje i oduzeti radost aktivnostima koje ste nekada voleli.
Ako vas pomisao na to da uradite nešto “manje od savršenog” tera da odustanete pre nego što uopšte počnete, niste jedini. Dobra vest je da postoje načini da ublažite pritisak i počnete više uživati u životu. Hajde da istražimo korake za prevazilaženje perfekcionizma i stvaranje zdravijeg, uravnoteženijeg načina razmišljanja.
1. Postanite Svesni Svojih Misli i Tendencija Prvi korak u prevazilaženju perfekcionizma je postati svestan kako se manifestuje u vašem životu. Obratite pažnju na svoje misli i ponašanja. Da li stalno kritikujete svoj rad, čak i kada ga drugi hvale? Da li oklevate da započnete nove projekte jer se plašite da neće ispasti savršeni? Prepoznavanje ovih obrazaca je ključno, jer ne možete promeniti ono čega niste svesni.
2. Osporite Svoje Misli Konkretnim Činjenicama Kada postanete svesni svojih perfekcionističkih tendencija, sledeći korak je da ih osporite. Zapitajte se da li su vaša očekivanja realna. Na primer, ako se stresirate zbog projekta, razmislite da li svaki detalj mora biti besprekoran. Koje dokaze imate da stvari moraju biti savršene? Perfekcionisti često postavljaju standarde koji su mnogo više od onoga što je potrebno ili očekivano. Osporavajući ove misli činjenicama, možete početi da shvatate da je “dovoljno dobro” često više nego dovoljno.
3. Dozvolite Sebi Da Pravite Greške Greške su prirodni deo učenja i rasta, ali perfekcionisti ih često vide kao neuspehe. Pokušajte da promenite način razmišljanja: umesto da gledate na greške kao na nešto što treba izbegavati po svaku cenu, gledajte na njih kao na prilike za učenje i poboljšanje. Dozvoljavanje sebi da budete nesavršeni može biti izuzetno oslobađajuće. Zapamtite, svi prave greške—važan je način na koji na njih reagujete.
4. Izmenite Negativni Unutrašnji Dijalog Perfekcionizam često prati oštar unutrašnji kritičar. Možda mislite: “Nisam dovoljno dobar” ili “Nikada ovo neću uraditi kako treba”. Ovakav negativni unutrašnji dijalog može biti izuzetno štetan za vaše samopouzdanje. Počnite da vežbate saosećajniji unutrašnji dijalog. Kada postanete previše kritični, pokušajte da te misli zamenite ljubaznijim, podržavajućim mislima. Na primer, umesto da kažete: “Baš sam loš/a u ovome”, možete reći: “Radim najbolje što mogu, i to je sasvim dovoljno”.
5. Vežbajte Prihvatanje “Dovoljno Dobrog” Perfekcionisti često imaju problema s prihvatanjem “dovoljno dobrog”. Ali u mnogim slučajevima, “dovoljno dobro” zaista jeste dovoljno dobro. Vežbajte prihvatanje tako što ćete namerno završiti zadatke u nekomfornoj zoni, čak i ako nije savršeno. To ne znači da se zadovoljavate prosečnošću—to znači da prepoznajete da perfekcija često nije potrebna i da su vaše vreme i energija dragoceni resursi koje ne treba trošiti na postizanje nemogućih standarda.
6. Postavite Jasne, Razumne Ciljeve Umesto da postavljate preambiciozne ili nejasne ciljeve, pokušajte da postavite jasne, dostižne ciljeve. Perfekcionisti često ciljaju previsoko, što može dovesti do frustracije i sagorevanja. Razbijte svoje ciljeve na manje, upravljive korake i fokusirajte se na postizanje stalnog napretka umesto na postizanje perfekcije. Ovaj pristup čini vaše ciljeve ostvarljivijim i omogućava vam da slavite svoja postignuća na putu.
7. Razložite Zadake i Obavezite Na Male Delove Jedan od razloga zbog kojih perfekcionisti odlažu zadatke je taj što zadaci mogu delovati preplavljujuće. Ako vas paralizuje pomisao na započinjanje velikog projekta, pokušajte da ga razložite na manje delove. Obavežite se da radite samo na jednom delu zadatka određeno vreme, a zatim napravite pauzu. Ova metoda vam može pomoći da započnete bez osećaja preplavljenosti, i verovatno ćete otkriti da je lakše nastaviti kada jednom počnete.
Zaključak:
Prevazilaženje perfekcionizma nije u tome da snizite svoje standarde ili da se zadovoljavate malim rezultatima—radi se o pronalaženju zdravije ravnoteže koja vam omogućava da težite svojim ciljevima bez žrtvovanja svog blagostanja. Kada naučite da se oslobodite potrebe da sve bude savršeno, otvarate se za rast, kreativnost i radost samog momenata u kojima dajete sve od sebe. Postajući svesniji svojih tendencija, osporavajući nerealna očekivanja i vežbajući samosaosećanje, možete početi da uživate u procesu života umesto da vas proždire potraga za besprekornim ishodima.
Zapamtite, cilj nije perfekcija—cilj je biti čovek. A biti čovek znači prihvatiti čitav spektar iskustava, uključujući greške, krive učenja i nesavršenosti koje nas čine onim što jesmo. Dakle, udahnite duboko, oslobodite se pritiska i dozvolite sebi slobodu da budete “dovoljno dobri”. Nemojte se iznenaditi ako otkrijete da je to možda više nego dovoljno da zadovolji i vaše i tuđe zahteve.
Izvori:
Sources:
https://www.verywellhealth.com/perfectionism-5323816
https://psychcentral.com/health/steps-to-conquer-perfectionism#takeaway