Da li ste se ikada nasmejali u sebi kada vaši prijatelji bez dece kažu da su “prezauzeti”? Ako žonglirate sa decom, poslom i domom, vi poznajete sasvim drugi nivo “zauzetosti”. To je beskonačan ciklus: posao, briga o deci, kućne obaveze, spavanje, pa sve ispočetka sa prvim zracima zore. Usred ovog večnog vrtloga, često tražimo dublje razumevanje. Koji je krajnji cilj ovde? Naša ljubav prema deci je bezgranična, neosporiva. Ali sigurno mora da postoji nešto više u ovom životnom putovanju do pukog svakodnevnog preživljavanja do momenta dok naši mališani ne pronađu svoj put u svet, zar ne?

Možda ste i vi razmišljali o sličnim pitanjima i shvatili da iako pokretanje porodice označava jednu od najznačajnijih promena koje par može doživeti, kada se odlučimo na ovaj korak tek onda dolazi pravi izazov: negovanje srećnog, zdravog porodičnog okruženja. Postavlja se pitanje: šta zapravo znači biti dobar roditelj?

Roditeljstvo je putovanje koje počinje čak i pre nego što vaše dete napravi svoj veliki ulazak na svet, ispunjeno iščekivanjem, temeljnim pripremama i ljubavlju tako dubokom da se to rečima ne može opisati. Put roditeljstva, bilo kroz rađanje ili usvajanje, prepun je koktela uzbuđenja i anksioznosti. Početne godine – niz hranjenja, menjanja pelena, prvih koraka i reči – prepletene su trenucima čiste radosti dok posmatramo kako naša deca dostižu nove prekretnice.

Ponekad, kada se dani čine beskrajnim a izazovi nepremostivi, verovatno bi smo se svi složili sa drevnoj mudrosti “Potrebno je celo selo da se odgaji dete”. Ova poslovica, prožeta istinom, odjekuje duboko dok prolazimo kroz raznoliki pejzaž detinjstva – od olujnog vremena po neke svađe ili ljutnje do sunčanih trenutaka sa pričama za laku noć, od nervoznih prvih koraka u školske klupe do zajedničkih pobeda i poraza na sportskom terenu. Svaka faza detinjstva, sa svojim jedinstvenim izazovima i trijumfima, poziva nas da vodimo, disciplinujemo i divimo se razvoju nezavisnosti i ličnosti naše dece.

Kako se godišnja doba brzo menjaju, tako se menja i putovanje roditeljstvom. Rođendani brzo prolaze, prekretnice se nagomilavaju, i odjednom, prolazimo kroz tinejdžerske godine – burni period samootkrivanja, izazova i značajnih dostignuća. Naša uloga kao roditelja se suptilno transformiše tokom ovog vremena; naša direktna uputstva nežno prelaze u sistem podrške saveta, ohrabrenja i proslave značajnih životnih događaja, od radosti matura do dubokih emocija venčanja, i možda, neopisivog zadovoljstva dočekivanja unuka.

Ova evolucija života donosi promenu uloga, gde se briga koju smo jednom pružali našoj deci može, zauzvrat, pružiti nama, naglašavajući neraskidivu vezu koja se provlači kroz generacije. Ova ciklična priroda života i roditeljstva služi kao dirljiv podsetnik na putovanje koje zahteva izdržljivost, strpljenje i nepokolebljivu posvećenost našem i blagostanju naše dece.

Roditeljstvo je maraton, koji zahteva stalan tempo, nepokolebljivu podršku partnera, familije pa i drugih roditelja, posvećenu brigu o sebi i postavljanje realističnih očekivanja. Pristupanje roditeljstvu kao dugoročnom putovanju omogućava nam da se suočimo sa njegovim izazovima sa milošću, da aktivno tražimo i pružamo podršku, i da duboko cenimo složen i nagrađujući proces odgajanja dece.

Uloga majke je jasna i konstantna dok pogled na ulogu oca nije tako jednostavan istorijski gledano, verovatnije je da će muškarac primiti pohvalu ako balansira između posla i porodičnog života, dok očevi koji žele da prioritet daju porodičnom životu suočavaju se sa nedostatkom razumevanja ili podrške. Ova različitost je naglašena dugotrajnom pristrasnošću koja majke obeležava kao primarne negovatelje, stavljajući očeve sa snažnim željom ka prioritizovanju porodice pod nekonvencionalno svetlo.

Međutim, narativ se postepeno menja, signalizirajući obećavajuć pomak u društvenim stavovima prema očinstvu i ulogama u roditeljstvu. Nedavne studije su osvetlile rastući trend: očevi sve više prepoznaju značaj aktivnog uključivanja u živote svoje dece, ne samo kao osobe koje snabdevaju i koji su strogi vaspitači, već kao integralne figure u njihovom emocionalnom i svakodnevnom blagostanju. “Većina očeva sebe vidi kao da imaju jednako važnu ulogu u pomaganju svojoj deci kao i majke.” (Today’s Dads Are Engaging More With Their Kids, 2018). U isto vreme, ipak, postoji određeni procenat očeva koji veruju da su oni potrebni samo da obezbede osnovne potrebe i ništa više.” 

Ipak, ovaj pozitivan razvoj ne dolazi bez svojih izazova. Različita očekivanja u vezi sa ulogama majki i očeva mogu dovesti do trenja unutar porodica. Psiholog Jay Belsky ističe postojanje tri glavne “rodne ideologije”: Tradicionalisti, koji smatraju da žene treba da obavljaju većinu roditeljskih i kućnih poslova; Tranzicionisti, koji zagovaraju izvesno muško uključivanje ali i dalje vide veći deo roditeljskih i kućnih dužnosti kao žensku odgovornost; i Egalitaristi, koji veruju da teret treba deliti jednako. Konflikti često nastaju u odnosima gde se ove ideologije sukobljavaju, kao što je slučaj kada tradicionalistički stav susreće egalitarni, dovodeći do nesporazuma i potencijalnih sukoba u brakovima. S obzirom na to da će velika većina odraslih u nekom trenutku krenuti na put ka roditeljstvu, ulogu koja, uprkos svojim izazovima, bude prihvaćena od strane približno 89,6% globalne odrasle populacije. (Ranjan, 2015), ne bi bilo lose da pre pokretanja porodice prodiskutujete sa partnerom ovu temu, i da jasno definišete stavove jer svaki nesporazum ili neslaganje uzrokuje manju, ali značajnu štetu temelju vaših odnosa.

Ova evoluirajuća razumevanja očinstva i poziv na pravedniju raspodelu roditeljskih odgovornosti označavaju ključan korak napred. To je prilika da se razbiju zastareli stereotipi i prihvati inkluzivniji pogled na roditeljstvo, gde i majke i očevi mogu jednako doprineti negovanju i odgajanju svoje dece bez predrasuda ili nepravednih očekivanja. I gde se na kraju krajeva shvata značaj oca u detetovom odrastanju koji uopšte nije mali.

Roditeljstvo, u svojoj suštini, predstavlja putovanje obeleženo prvo željom da se na najbolji mogući način neguju deca, ali je takođe put ispunjen zbunjenošću i frustracijom zbog njegovih svojstvenih izazova. Međutim, pomoć leži u bogatstvu resursa i strategija koji su proizašli iz obimnih istraživanja, nudeći vođstvo i podršku roditeljima koji se kreću kroz ovaj složeni pejzaž.