Samorefleksija: naš život kao priča
Zašto radim stvari koje radim
U nekom momentu zadovoljstva ili nezadovoljstva, sigurno ste se zapitali “zašto radim stvari koje radim”. Samorefleksija, odnosno samopreispitivanje, će vam pružiti konkretne odgovore na to.
Ljudi su takvi da 90% odluka koje donose, donose iz pozicije funkcionisanja po nesvesnim obrascima koji su im usađeni. Budući da se život, kako godine života odmiču i kako starimo, odvija sve brže, mi živimo gotovo automatski. Ipak, u jednom momentu, kada shvatimo da nešto u našem životu ne funkcioniše, zastanemo i zapitamo se
Zaboga, zašto ja ovo radim?
Zašto ovo radim sebi?
U jednom momentu, mi sami shvatimo da nam nisu drugi krivi za naše nezadovoljstvo. Već mi sami.
A šta bi se desilo ukoliko bi ste zastali, ukrali nekoliko trenutaka samo da zagrebete po površini svog života i iz objektivne perspektive sagledate svoje vrednosti, vrline i mane?
Za samorefleksiju nije neophodno da budete potkovani u oblasti psihologije.
Važno je samo da pronađete vreme da razmislite o sebi.
Šta je samorefleksija i zašto je važna?
Samorefleksija je proces u kom posmatramo svoje misli, osećanja, vrednosti, naše strasti i sve ostalo što čini naš život sa distance. Tokom samorefleksije, važno je da podvučemo da je neophodno da prema sebi zauzmemo neutralan, odnosno objektivan stav.
Zvuči li ovo kao nemoguća misija? Istina je da nije lako. Ključ ka uspešnoj samorefleksiji jeste upravo odvajanje od nezrelih obrazaca tumačenja sopstvenih misli kroz prizmu afekata, odnosno emocija.
Samorefleksija sama po sebi predstavlja aktivnost za koju je neophodno da odvojimo vreme. Budući da nismo ni sami svesni u kolikoj meri zaista naše okruženje podsvesno utiče na nas, važno je da se od njega odvojimo.
Time što pronalazite vreme koje ćete posvetiti samo sebi, vi sebe samim tim izolujete od svih spoljnih uticaja.
Zato se osamite. Skuvajte kafu ili čaj. Idite u prirodu, kraj vode. BIilo gde gde osećate da vam je um potpuno smiren, a gde možete da se u potpunosti posvetite uranjanju u svoj um. Najvažnije je da se u potpunosti odvojite od svega što vas ometa da doprete do svog bića.
Upravo zbog toga što analiziranjem svega što vas čini vama zahteva racionalno razmišljanje, samorefleksija je takođe prvi korak ka sticanju samosvesti.
Zašto je važno da razmišljamo o sebi?
Znate li ono kada za neku osobu kažete da je emocionalno nezrela?
Najčešće je takva osoba upravo ona koja nije kod sebe razvila sposobnost da pre nego što odreaguje ili protumači neki događaj, zastane i razmisli o posledicama toga što radi.
Takvo ponašanje je karakteristično za dečiji nivo reaktivnosti. Deca kao takva, nisu razvila sposobnost da objektivno posmatraju svet, samim tim taj svet i drugi ljudi u njemu postoje kao predstave obojene detetovim ličnim doživljajem njih. Ovo u životu odrasle osobe čini značajan faktor koji utiče na stvaranje problema.
Odrasla, emocionalno zrela osoba, pre svega radi očuvanja mentalnog zdravlja, mora da zna kada je vreme da zastane. Da se suoči sa svojim dobrim i lošim stranama. Da objektivno proceni šta funkcioniše u njenom životu i ličnosti, a šta ne.
Osluškujući svoje potrebe i emocije, učimo da ih ne potiskujemo – i one dobre i one loše. Isto tako, učimo da ne preterujemo sa emotivnom ekspresijom, već da procenimo njihov intenzitet i kako da ih izrazimo na adekvatan način. Učimo da ne upadamo u overthinking koji je uvek posledica želje da se kontroliše ono što nije u našoj moći da kontrolišemo.
Samorefleksijom, konačno, dobijamo perkspetivu nad svojim životom. Učimo da budemo umereni, što je jedini put do istinske sreće.
Moramo da znamo svoju priču
Naš život počinje rođenjem. Do smrti, on je priča koja se razvija iz dana u dan.
Kao i svaka priča, on je zasnovan na određenim matricama i obrascima. Ono što nam se od početka događalo, ima uticaj na sve ono što će se odvijati dalje.
Kada živimo ne osvrćući se na sebe, kada idemo glavom kroz zid po predefinisanim obrascima funkcionisanja, mi nemamo svest o tome da možemo da utičemo na svoj život.
Kada nam se nešto loše događa, mislićemo – drugi su nam krivi. Ja sam takav/takva. Ne mogu da se promenim. Zbog takvog stava, sami sebe pokopavamo i dopuštamo sebi da tonemo u samosažaljenje, samokritiku i misao o tome da smo oštećeni i nedovoljno dobri.
Međutim, samo kada bismo zastali i pre svega, izašli iz pozicije posmatranja sebe kroz afekte i ego, shvatili bismo da je ono što nam se događa posledica onoga što nam se događalo.
U univerzumu koji poznajemo sve je podložno oblikovanju, pa čak i kamen. Čovek je biće – po prirodi meko. Potpuno je u ljudskoj prirodi da budemo podložni različitim uticajima, i pozitivnim i negativnim.
Zato, odlučite da zastanete i počnete objektivno i udaljeno od ličnog doživljaja sebe, da posmatrate svoju priču. Tada ćete početi da shvatate da su vas do momenta u kom ste sada doveli funkcionalni i disfunkcionalni obrasci koje ste usvojili tokom života. Nerešene traume, nezdravi odnosi, negativna slika koju ste usvojili o nečemu.
Kada spoznate elemente koji čine vašu priču ispod njene površine, moći ćete da ih objektivno vrednujete i identifikujete kao dobre ili loše.
I najbitnije: shvatićete da imate znanje o tome kako da ih promenite.
Kako da se pripremim za samorefleksiju?
Prodiranje u svoju podsvest kao i suočavanje sa realnošću samih sebe ume da bude zahtevan zadatak. Budući da smo navikli da misli i osećanja samo prolaze kroz naš um i da ne obraćamo pažnju na njih, neophodno je da naučimo kako da zaustavimo i vrednujemo svaku misao.
Samorefleksija je veština koja se uči. Srećom postoje brojne metode koje vam mogu pomoći u tome da smirite svoj um i potom analizirate svaki aspekat svog ja, na najbolji mogući način.
Neke od njih su
- Različiti vidovi meditacije
- Mindfulness (osvešćenost)
- Vođenje dnevnika
- Vežbanje i pravilna ishrana
- Zdrav san
O njima će detaljnije biti reči u narednim blogoima iz ove kategorije.
Hello